Исповест

Пише: Батрић Бабовић

1.

Све оно што на давно прошло личи
Згасне у мени а прастари Сан
Невино поље страха уобличи
Колута у мом оку сваки дан
Мирно и кротко у усахлом кроку
Тону времена о већ записаном
Што носи сјећања на ону дубину
По којој вежем далеку судбину
2.
Агент без тајне и без маште
Пиштољ без ороза који брзо пуца
Светионик на дну Рајске Баште
Небо без грома што засвјетлуца
У повојима далеког свјесног
Подрумима што чува траг Сунца
Промаља се Врховна Тишина
Лед из мојих Руковетних Мина
3.
Киша пропада падају тренуци
Часови и сати једни друге стижу
Фатаморгана у давној поруци
Подсјећа ме на потајну грижу
Савјести или осјећаја плиме
Бура што се невидно подижу
Испод спектра Небеског Екрана
Гдје битишу Немир и Нирвана
4.
Напољу киша у мени сва доба
Шапат невиности што у срцу јечи
Испитивач тајне обје стране Гроба
Ћутањем напаја нејаке Ријечи
Земља је моја Невиност Утроба
Којом Се Постање једино лијечи
Над Безданом У Себи Што Живи
Остали су једино Бескрајни Пориви

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: