Исламисти обрћу милионе долара

Борци Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИЛ) за само четири године накупили су огромно богатство пљачком, али и од донатора из арапских земаља.

Абу Бакр ал Багдади, вођа организације која је прошле недеље скренула пажњу свијета злочинима већим од Ал Каидиних, 2010. је молио за хитну финансијску помоћ. Његова организација тада се звала Ал Каида у Ираку, али је због унутрашњег сукоба промијенила име и крајем 2011. уз помоћ кувајтског новца ушла у рат против снага Башара ал Асада, предсједника Сирије.

У међувремену ИСИЛ се напримао донација из богатих држава Персијског залива, а само прошле године из тих извора добио је око 75 милиона евра. Гинтер Мајер, директор њемачког Центра за истраживање Арапског свијета на Универзитету у Мајнцу, каже да је највећи донатор ИСИЛ-а Саудијска Арабија, али и Катар, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати.

ИСИЛ је сунитска организација, а сунити су на власти у овим државама. Према ријечима Мајера, саудијска влада почиње да увиђа опасност те помоћи јер би саудијски борци који се враћају кући могли да се окрену и против ње.

,,Ипак, има разолога за вјеровање да се финансирање ИСИЛ-а наставља из Саудијске Арабије, мање од владе колико од богатих Саудијаца“ – објашњава Мајер за „Дојче веле“.

Током прошлонедељног заузимања Мосула на сјеверу Ирака, града кроз који иде главни ток извоза нафте из те земље, борци ИСИЛ-а су, према наводима локалне курдске телевизије, поред око 320 милиона евра опљачкали из банака и велики број златних полуга.

ИСИЛ тренутно има око 10.000 бораца, а са тим новцем могао би да исплаћује просјечну српску плату за чак 60.000 бораца.

Евакуација рафинерија

Екстремисти су, према тврдњама очевидаца, истакли црне заставе на нафтној рафинерији у Баиџију, једној од највећих у Ираку, док безбједносни званичници тврде да је она још под контролом снага под командом премијера Нурија ал Маликија. Све највеће рафинерије започеле су јуче евакуацију пред офанзивом бораца ИСИЛ-а. Ед Морс, главни аналитичар за нафту у лондонском Ситију, тврди за ,,Фајненшел тајмс” да ће поход оставити велике последице по тржиште нафте и да што криза буде више трајала, то ће Ираку бити теже да одржи производњу од шест милиона барела дневно. Ирак има пете по величини резерве нафте у свијету, а цијена црног злата је засад релативно стабилна на око 114 долара за барел.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: