• Поглед

Исфлекана Америка

11 година ‎ Политика

ЦИА је лагала – подједнако Белу кућу и јавност – о томе шта је све радила у концентрационим логорима и тајним затворима за осумњичене терористе, међу којима је поред окорелих зликоваца било и оних (у неким случајевима и стараца и деце) који су се само затекли на погрешном месту у погрешно време.

Управо обелодањени специјални извештај Сената на неколико хиљада страна (ознака строге поверљивости скинута је само на резимеу од 524) превазишао је и најцрње слутње о методама примењиваним у познатим (Гвантанамо, Абу Граиб) и тајним затворима (у Авганистану, Пољској, Литванији, Румунији…).

Реч је о великом арсеналу нељудског изнуђивања признања, који је, уз игнорисање америчког устава и правосудног поретка (зато је све рађено изван САД), надмашивао чак и средњовековну инквизицију.

Међаш на овом путу свакако је 11. септембар 2001. и траума коју је донео најспектакуларнији терористички напад у историји: обрушавање отетих путничких авиона на симболе америчке економске и војне моћи – куле Светског трговинског центра у Њујорку и Пентагон.

Шокирани ужасом који је изазвала Ал Каида и првим ударом на матично тло, америчка елита и јавност су реаговали панично и прихватили доктрину да циљ оправдава свако средство.

На олтар је принета превелика жртва: цео вредносни систем на којем почивају америчке институције и оно на чему Америка заснива своју „изузетност”. Зарад (негарантоване) безбедности извршен је највећи атак на грађанске слободе и права.

Створен је један монструозни безбедносни апарат који надгледа, прати и прислушкује све и свакога, не само у Америци, што је уверљиво показао досије који је о Националној безбедносној агенцији обелоданио „звиждач” Едвард Сноуден.

Ово је извитоперило и америчку спољну политику: за два увелико бесмислена „рата против терора” – у Ираку и Авганистану – управо стижу рачуни које испоручује Исламска држава. Све је више доказа да је то не само дискредитовало Америку већ је и економски исцрпло у много већој мери него што признаје.

Да ли је ова велика флека на Америчкој демократији трајна, или се може опрати? Чињеница да је овај прљави веш обелодањен могла би да буде корак ка отрежњењу, јер је у суштини оно што САД намећу другима: суочавање са блиском прошлошћу.

Извештај би могао да покрене и питање одговорности не само појединаца, него и система који је то омогућио, али не мора. Упркос закључку сенатског извештаја да тортура није спречила нове терористичке нападе нити битно допринела откривању и хватању других терориста, укључујући и Осаму бин Ладена – неки републиканци већ грме да је то само покушај да се дискредитују ЦИА и бивши председник Џорџ Буш.

Због тога све почиње да личи на овим поводом већ виђено:  на нови круг политичких препуцавања, у којем оно небитно замагљује суштинско.

Аутор текста је новинар „Политике“ Милан Мишић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: