Ишчилна љета
Војислав Караџић
Пише: Војислав Караџић
Мину вијек у празнину невеселу
Огрнусмо зиме одору бијелу
Ватра сгасла, а хљеб неиспечен
Новог доба живот недоречен
Из свирале свирка исцурјела
Душа сања некадашња врела
Видик зорни нам украше
Не буктиња вино ни из винске чаше
Лист јесењи прољећа се не сјећа
Сузом клеца уморна свијећа
Квака од братскијих двери
Нијемим се одговором цери.
Зацарила тишина, нероткиња земља
У грч се свила и све немља
Саврела огњишта до пепела
Ралица не каиша дебелицу села
Држало мотике издахнуло
А решето житно уснуло.
Болујући љета из нигдине у нигдину
Вијек трошни у нулу нам промину!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
