Išćenko: Kapitulacija je sačuvala mnoge zemlje, ali Ukrajinu verovatno – neće

Autor: Rostislav Išćenko

Sa kim Rusija može da potpiše mirovni sporazum u Ukrajini?

Dozvoljavam sebi da kažem – ni sa kim.

Ukrajinski emigrantski političari već dugo ne predstavljaju nikog osim sebe.

Možda su više nego dobri ljudi, ali nisu u stanju da obezbede ispunjenje zahteva Rusije, jer nemaju na koga da se oslone u Ukrajini. Tamo bi se radije potčinili general-gubernatoru iz redova starosedelaca Rusa nego emigrantima koji „ništa nisu zaboravili i ništa nisu razumeli“.

Naprosto: gubitniku u ratu je lakše da prihvati vlast onoga ko ga je pobedio, nego onoga ko je stigao u vozu pobednika.

Kijevski političari, uključujući i one koji su u opoziciji Zelenskom, buncaće o osveti, baš kao što sada buncaju o „pobedi“ uprkos očiglednom porazu Ukrajine, čak i o potpunoj katastrofi ukrajinske državnosti.

Ubediće Zapad da ih opremi za rat sa Rusijom, baš kao što to rade poslednjih trideset pet godina, kao što to rade sada, kao što to rade baltički političari.

Treba shvatiti da sama činjenica kapitulacije neizbežno vodi prekidu vatre i početku mirovnih pregovora, ali ne mora nužno dovesti do zaključenja mirovnog sporazuma (setimo se Japana na kraju Drugog svetskog rata).

Potrebni su nam bezbedan svet i ratnici koji se vraćaju kući, a ne vojska raspoređena u Ukrajini u borbenim formacijama.

Ali, nemoguće je zaključiti sporazum sa Ukrajinom, jer u Kijevu i okolini nema političara koji bi ga mogao ne samo potpisati, već i sprovesti.

Shodno tome, jedini izlaz iz trenutne situacije nije kapitulacija Ukrajine, već potpuna nasilna likvidacija ukrajinske državnosti i poziv Zapadu da pregovara o post-ukrajinskom rešenju.

Sa ovom formulacijom pitanja, Zapad će morati da bira između odbijanja pregovora i nastavka konfrontacije u uslovima gde više nema pogodan prostor za rat preko Ukrajine, i pristanka na pregovore o temi koju je predložila Rusija, što će samo po sebi obezbediti pobedu Rusije. Jer, pregovaraće se o legitimizaciji nove post-ukrajinske geopolitičke realnosti.

Odbijanje pregovora značiće orijentaciju na rat sa Rusijom (biće nemoguće revidirati rezultate SVO na bilo koji drugi način). Ali Zapad ne može da se bori protiv Rusije, a još manje može da pobedi Rusiju – vlasnika najvećeg i najmodernijeg nuklearnog arsenala i jedinu vojsku sa iskustvom u velikom modernom ratu.

Istovremeno, pristanak Zapada na pregovore u uslovima uništenja ukrajinske državnosti značiće njegovo stvarno priznanje nove geopolitičke realnosti, a to je ono od čega je Moskvi zapravo i potrebno da počne.

Priznajući stvarno stanje stvari, Zapad će na kraju morati da pristane na njegovo zakonsko fiksiranje, pri tom se bestidno cenkajući oko bonusa za sebe.

Sve u svemu, čak i u slučaju kapitulacije, biće nemoguće izbeći likvidaciju Ukrajine.

Fakti