• Поглед

Исаков: Вучић у раљама служби и мафије

1 min read

8 година ‎ Агенције

Пише: Миле Исаков

Велика се фрка направила у Србији поводом избора у Црној Гори о којима се иначе није много причало до самог гласања. Наиме, београдски медији, неуобичајено и нимало случајно, веома мало су обавештавали јавност о предизборним превирањима код наших најближих суседа, па је дотична јавност, сходно томе, била прилично индиферентна.

По вољи господара Вучића, који се одавно ухватио у коло Мила Ђукановића, српски медији су прилично оркестрирано стварали привид да је у Црној Гори стање редовно, да се ништа битно на тим изборима не одлучује и ништа ново ни значајно неће догодити. Кад тамо међутим. Напротив и чак шта више. Ствар се закувала до те мере да је Мило морао да у сред гласања прогласи државни удар у покушају, који је наводно допутовао из Србије. Србија је одједном изненађена и увређена, па почиње да ослушкује и гласове из црногорске опозиције, у којој су и сви тамошњи Срби, а која тврди да је Ђукановић све измислио кад је видео да ће изгубити изборе. Опа бато! Дотле је дошло. То мора да је озбиљно кад се и Мило упрпио. Али, шта хоће опозиција, шта хоће ти Срби ако је Србија незаинтересована? Између осталог, хоће и референдум о уласку Црне Горе у НАТО? Па наравно, а како би другачије? Али Мило је решио да их уведе без питања, да одлуку о приступању донесе на Скупштини. Зато су ови избори били посебно важни и зато је народ навалио да гласа ко никад раније, а повећана излазност грађана увек даје веће шансе опозицији.

Тада је, негде на половини гласања, објављено да је ухапшена група терориста убачена из Србије, која је имала план да заузме државне институције и ухапси Ђукановића. Већ сам тај чин је сумњив јер зашто узнемиравати бираче и стварати атмосферу ванредног стања у сред гласања, ако је субверзивна акција већ спречена а терористи онемогућени и смештени на сигурно. Ако се жели регуларност избора, могло се, морало се са том вешћу сачекати до осам увече, када се затворе сва бирачка места. Она је била важна тог поподнева само ако се желело утицати на ток гласања. Посебно ако је цела прича исконтруисана или преувеличана, на шта наводи и изјава црногорског министра унутрашњих послова, који је из редова опзиције, да је и он за хапшење сазнао из медија, да се телефоном обратио директору полиције тражећи објашњење али да му је овај, а Милов, рекао да је на терену и да нема времена.

У Србији, чија је власт очигледно планирала да окрене главу док Ђукановић не наштелује изборе и продужи мандат, одједном расте занимање за догађаје у Црној гори, па се Вучић неочекивано нашао у ситуацији да објашњава нешто што је очекивао да се обави без његовог видљивог ангажовања. Прва изјава је стога била најискренија, па самим тим и најтачнија. Рекао је да нема довољно информација али да му је чудно време у којем се то догодило и изразио сумњу у терористичке намере ухапшених грађана Србије . Чак је навео и име неког албанског полицајца са Косова, који им је то вероватно подметнуо јер, како рече, имамо доказе да их је он пријавио црногорској полицији. Најавио је да ће све испитати и сутра обавестити јавност о свему. У међувремену се огласио Мило са објашњењем које амнестира власт у Србији од одговорности за пуч, али које би могло бити и нека врста упозорења у стилу, шта се сад правиш луд? Наиме, Ђукановићева накнадна изјава да удар јесте организован из Србије али да српска власт то није знала, може се читати и као пацка Вучићу, којом му се даје до знања да ако настави да се прави невешт може лако бити проглашен за необавештеног вођу, који нема појма шта му се ради по Србији, што би за Вучића, који се труди да покаже како зна и колико ђака има која школа у Белој Паланци, била највећа могућа увреда.

Ова хронологија је важна јер из тих изјава, које су заправо поруке, јасно се види повезаност њих двојице, али и ко је ту онај који диктира. Отуд није било никакво изненађење кад је Вучић одустао од својих сумњи и пристао да потврди Милову причу о постојању завере. Тиме је отворено стао на његову страну у спору са опозицијом, која је одлучила да не призна резултате избора јер су одржани у нерегуларним условима. Хтео је да глуми неутралност, али га је Ђукановић натерао не само да скине маску, него да буде крунски сведок у црногорском спору јер, да се не лажемо, он је својим причама о томе како су Ђукановића из Србије даноноћно пратиле неке „особе са елементима иностраности“, заправо Милу дао алиби за стварање панике и ванредног стања у време док грађани гласају на такозваним слободним и демократским изборима. Џаба су сва она додатна Вучићева наклапања о томе како у тој завери нису учествовали ни политичари из Србије, ни црногорски политичари, па чак ни они који су ухапшени у Црној Гори. Испада да нико није ни организовао, ни учествовао, а ипак се догодило како Мило каже.

Дакле, скинуо је гаће на специјалној и наравно драматичној конференцији за штампу сазваној због догађаја у Црној Гори, али да не би испало да то ради зато што је прозван, кренуо је изокола са немуштом причом о вршљању страних тајних служби по Србији и домаћим издајницима који раде за њих. Као врхунско достигнуће истакао је да је у таквој издаји управо ухваћен један високи руководилац МУП-а, против којег је наводно већ започет истражни поступак. Да би нас убедио у озбиљност ситуације и своју правоверност, а истовремено умањио значај скандала у Црној Гори и своју улогу у њему, драматично је упутио новинарима и свима нама који смо то гледали реторичко питање: Кажите ми има ли нешто горе од тога? ( мисли на издају сопствене земље)!

Кад је већ питао и мене да одговорим човеку. Има господине Вучићу, много гори од тог шпијуна у полицији су шпијуни у политици, посебно у врху власти, у влади и у кабинету премијера, а већина твојих спољних саветника, например, већ по природи посла повезани су са разним службама, које су их и послале теби. А кад стекну твоје поверење почну да врбују твоје најближе сараднике из кабинта, па и владе. Неки то препознају али мисле да је у реду кад већ ти са њима радиш, а они глупљи верују да је и то део тог прљавог посла, да баш тако треба. Тај који је ухваћен је само најглупљи. Камо среће да је једини.

И међу твојим министрима сигурно има неколико оних који уредно размењују поверљиве информације са страним амбасадама, неки из припросте жеље да се допадну и представе важнијим него што јесу, а неки богами врло свесни онога што чине. А шта мислиш како се прави каријера у ММФ-у или Светској банци и како су неки од њих тако успешни доспели до тебе, односно ти до њих. Неће бити да си имао увид у њихов рад тамо. Размисли како си их одабрао и ко ти их је препоручио. Сети се, такође, где су радили и ко је плаћао све оне експерте из невладиних организација, пре него што си их ти ангажовао у влади и разним владиним канцеларијама. За кога је и шта радио, рецимо, онај Чадеж, којег си поставио за председника Привредне коморе Србије, без иједног дана искуства у привреди. Да ли му је главна препорука био стаж у Немачкој амбасади или сарадња са бројним страним фондацијама, јер ни диплому баш нема, осим оних са разних курсева. Дакле, немој на то да се вадиш, ни да се хвалиш тиме како си ухватио једног. Шпијуна, страних и домаћих, је увек било и биће, баш као и мафијаша. Свака држава их има, али овде они имају државу у шаци.

Све у свему, Црна Гора поново утиче на судбину Србије, мада би логично било очекивати да буде обрнуто, да демократска Србија узврати помоћ коју је деведесетих Црна Гора нескривено пружала Србији у настојању да се ослободи ауторитарног режима Слободана Милошевића. Проблем је у томе што су актери на обе стране исти па не могу да разлуче своје интересе од интереса државе.

Мада је Мило Ђукановић отворено и без зазора помагао ДОС контра режима који су чинили и Вучућ, Дачић и Николић, то није разлог да сад они помогну црногорској демократској опозицији да се ослободи његове апсолутистичке власти. Не иде брате. Иста је то банда, која више ни не зна на којој је страни била и на којој је сада. Ђукановић је мењао стране како ветар дува, а увек остао на истој, својој страни. Био је за Слобу Слободу, па против њега, да би га на крају копирао. Био је за рат и освајање Дубровника и КИМ, а онда највећи пријатељ самосталне Хрватске и независне државе Косово. Све присталице независне Црне Горе проглашавао је издајницима док он није постао највећи индепендентиста.

Као непријатељ НАТО-а, удварао се Русима, сад да би му се препоручио уводи санкције Русији. И ови наши су принципијелно и доследно увек на истој страни , увек уз апсолутистичку власт, нема ту места за личну суревњивост према Милу. Он се променио и дошао на њихове позиције, мада није мењао име и програм партије.Они су променили и партију и програм, али се нису променили.

(www.magazin-tabloid.com)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: