Иронична пјесма против неправде и у одбрану честитог човјека

Пише: Максим Драшковић

Зашто, Марко, да од Бога нађеш

Зашто, Марко, да од Бога нађеш,
зар ти не знаш, не знали те јади,
кад засвира Секулина химна,
како треба и шта да се ради?
Знам нијеси војску одслужио
и стајати мирно научио,
ал’ жив био и за име Бога,
имао си научит од кога.
Гледао си поглавнике наше
како славе стихове усташе,
гледао си кривокапог Рања
како химну са дружином сања,
и како се лицемјерно труди,
држећ’ средњак на рањиве груди,
како Мило томпусину пуши
док му химна одзвања у души,
и сву другу гледао си свиту,
све одрода и лажикомиту.
Морао си, Марко, добро знати,
та се химна мора поштовати,
нарочито онај спорни дио
што је Црну Гору завадио.

Ту се мора на ноге скочити
и у ставу мирно укочити,
док се химна поносито кличе,
ни жив дамар не смије да миче,
дах у души мора да затаји,
укоче се очима трептаји,
срце мора у грудима стати,
сат не смије вријеме куцати,
све да мува на чело ти слети,
обрвама застану покрети.

Не дај, Боже, природних немира,
кијавице, кашља, вјетропира,
док се химна Секулина слуша,
утрну ти тијело и душа,
ништа притом на живот не слути,
већ и Земља и Небо заћути.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: