Intervju sa tekstopiscem Dušankom Borzom: „Đe nestade onaj soko?“ – najjača pesma!

Vrsna umetnica Dušanka Borza, koja živi na predivnom salašu Gradina, nadomak Sombora, dobitnica je brojnih nagrada za svoj umetnički rad, kako u Srbiji, tako i šire. Dušanka piše tekstove za brojne pevače iz Srbije i regiona bivše Jugoslavije. Objavila je knjigu pesama, a u pripremi je i nova knjiga, koju posvećuje svom pokojnom mužu Ivanu. Dušanka je inače direktor i vlasnik RTV „DUDA“ – Sombor koji svakodnevno emituje zabavne sadržaje.

Kako kaže sama Dušanka, posao na radiju i pisanje pesama je čini sretnom i nadahnutom. Dušanka je inače rodom iz Tavije, okoline Bosanske Kostajnice, ali je po rođenju došla u Apatin, a potom je živela u Kolutu kod Sombora. Obzirom da živi na salašu, bavi se i uzgojem organske hrane, ali zbog potražnje njenih pesama, Dušanka sve više boravi izvan svog imanja na gostovanjima u drugim medijima. Dobitnica je i Oskara popularnosti, a Dušanku je šira javnost zapamtila i po učešću u emisiji „Nikad nije kasno“.

Poštovana gđo Borza, kakav je današnji status narodne muzike u našem narodu?

– Najpre da kažem, da sam ponosna poslom kojim se bavim. Na estradi sam već dugo i meni se čini da je uprkos raznim trendovima, narodna muzika veoma cenjena i rado je slušana kod nas, a i na celom Balkanu, pa čak i u stranim državama. Pevaju pojedine narodnjake i stranci. Same posete na koncertima naših pevača u okruženju, ne samo među dijasporom, nego recimo i u Bugarskoj, daju odgovor o popularnosti narodne muzike. Lepa Brena je pevala pred 100 00 ljudi na stadionu u Sofiji, sigurno se sećaju starije generacije.

Bili ste učesnica emisije «Nikad nije kasno». Šta biste izdvojili iz tog iskustva?

– U emisiji „Nikad nije kasno“ bila sam medijska podrška jednom pevaču, upravo preko moje RTV „Duda-Sombor“. Bila je generalno kvalitetna muzika, jedno zanimljivo iskustvo, svakako. Uz to, bila sam tri puta na festivalu „Zlatni glasovi“ kao medijski pokrovotelj humanitarnih koncerata za bolesnu decu i odrasle. Značajno je spomenuti da smo na UTEKS festivalu osvojili prvo mesto za namensku pesmu. Kad smo kod događanja, da pomenem da ću uskoro biti na festivalu „Čaša vode sa izvora“ kod Slobodana Betulića Betule kao medijski pokrovitelj sa mojom pevačicom Snežanom Milanov.

Šta bi trebalo država da učini da pomogne kuće poput Vaše RTV «Duda», kako izgleda biti vlasnik takve kuće?

– Emitujemo raznolike zanimljive sadržaje. Država ni mogla da pomogne da se bolje čuje muzika sa radio stanica i da se dopre do gledalaca, jer ipak promovišemo i našu kulturu našom muzikom. Nema puno olakšica, ali vrednim radom opstajemo.

S kim ste sarađivali ponajviše?

Ah, ima ih dosta. Sarađivala sam sa kompozitorima Vladom Todosijevićem, Aleksandrom Radovanović, Nurfet Rufa Alibegovićem, Radišom Marićem, Duletom Nikolićem, Danijelom Pekez Stokić. Sarađivala sam i sa Goranom Simeunićem, Josipom Matićem, Ljubom Kešeljem, Zoranom Vasilićem, Miodragom Perišićem, Adelhard Dragicom, Snežanom Milovanov, Saki Ćosovićem, Salmirom Sakijem Dreskovićem, Borislavom Drljačom, Zoranom Bojanović, Živoradom Milovanovićem, tu su i Milkica Lekanović Teslićanka, Zdravko Gaky, Tranda Tranda, Dragan Despotović Buca, Marinko Pavlović, Goran Luković, Predrag Vuković, Cakani Caki, pevač Cile, Maja Janković i drugi.

Koju biste pesmu izdvojili kao tekstopisac, a da ima baš Vaš lični pečat?

Posvetila sam pesmu mome pokojnom suprugu Borza Ivici. Kratka je, pa ću kazati stihove, pesme čiji je naslov „Svaka bol je prošla“, a tako će se zvati i moja buduća knjiga.

„Nikada me nije bolelo ovako / Svaka bol je prošla, ova nikad neće / Veruj meni majko, izgubila sam ljubav / Mog životnog druga / Zbog tebe će Ivice / Ubiti me tuga / Moram da prihvatim, ali neznam kako / Prežalit Te Duda tvoja ne može nikako…/ Otiš`o si, ljubavi / Ti, na bolji svet / A ja suze lijem / I venem ko cvet … refren: Moje suze, Ivice, / Nikad neće stati / U zaborav tebe / Nikad neću dati / Mene pola nema posle smrti tvoje / Od tuge će srce da prepukne moje.“

Dakle, planiram da nastavim da pišem pesme za pevače i pevačice i da vodim svoju medijsku kuću promovišući kvalitet. Volim stare narodne pesme, recimo krajiške pesme, i ovde u mome Somboru, ima nas podosta iz Like, Korduna, Bosne. U našem repertoaru ima najviše pesama iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, sve su to lepe pesme, kojima se čuva naša izvorna melodioznost.

Za kraj Vaša poruka našim čitaocima, pre svega srpskom narodu u Crnoj Gori?

Da slušaju kvalitetnu i dobru našu srpsku narodnu muziku, da budu to što jesu. Moja omiljena pesma iz Crne Gore je Miljana Miljanića – „Đe nestade onaj soko?“ – najjača pesma, a takođe i „Dobro veče, rodni kraju“. To je tako autentično. Moram da kažem, bez obzira što živim u Bačkoj, veoma sam solidarna sa našim srpskim narodom u Crnoj Gori, i jesu me iznenadili ovi protesti pre svega mladih, ne samo u Crnoj Gori, već i u Srbiji, R. Srpskoj. Iznenadio me je i taj pokušaj otimanja hramova Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, ali mislim da smo kao narod posle duže vremena pokazali preko potrebno jedinstvo. Drago mi je da postoje mediji poput IN4S i zahvaljujem Vam na medijskom prostoru.

(Razgovor vodio: Goran Igić)