• Друштво
• Насловна

(ИНТЕРВЈУ) Лука Радоњић: Дијалог и договор неопходни; политичка искључивост и самовоља угрожавају демократске процесе

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Лука Радоњић

О темама које карактеришу актуелну политичку ситуацију и дешавањима на медијског сцени, разговарали смо са Луком Радоњићем, политичким аналитичарем и једним од координатора медијског тима коалиције “За будућност Црне Горе” током августовских избора.

ИН4С: Како коментаришете одлуку премијера Кривокапића да одбије разговоре о реконструкцији владе и његов став да ће он “водити само владу у којој су експерти”?

Радоњић: Његова изјава којом одбија понуду парламентарне већине о реконструкцији владе, те став да ће “он водити искључиво владу у којој су експерти”, чини се да је исхитрена и стратешки недовољно промишљена. Сем тога, звучи политички аутистично, размажено. Премијер може у оквиру свог приватног живота бирати оне са којима ће пити кафу и чај али у политици мора уважавати сараднике, особито оне који представљају народ и чијим је гласовима изабран за премијера. Ако је за њега, по уставној обавези кохабитације, подношљива сарадња са предсједником Ђукановићем, сасвим је логично а и пожељно да оствари комуникацију и сарадњу са представницима НСД, ДНП, СНП, ПЗП, УЦГ и другим релевантним субјектима парламентарне већине. На другој страни, корисно је да реторика максималистичке критике премијера Кривокапића која некада долази од стране појединих субјеката коалиције “За будућност Црне Горе” буде замијењена рационалним приступом, а чини се да су њихови последњи предлози управо на трагу таквог приступа.

ИН4С: Да ли ће овакав премијеров однос утицати на његов рејтинг и владе уопште?

Радоњић: Извјесно је да већ утиче. Одбијање разговора на тему изласка из кризе, који укључују и преговоре о евентуалној реконструкцији владе, упућују на читав репертоар могућих разлога – од исказивања самовоље, преко неразумијевања основних политичких процеса, до мањка политичког самопоуздања. То се по природи ствари одражава на рејтинг политичара а Кривокапић је ступањем на функцију постао политичар. Утицај оваквих фактора на рејтинг, посебно се односи на оне који обављају одговорне функције. У преводу, “виша” функција – већа одговорност. Када су у питању носиоци највиших државних фукција, грађане не занимају личне жеље појединаца, нити то шта премијер неће, већ шта хоће, може, зна, за шта је способан и које су његове вјештине у “остваривању могућег”. Наравно, његово је право да своју политичку судбину као премијер веже за тзв. владу експерата, али то не значи да парламентарна већина не може постићи договор без њега а унутар својих капацитета.

А када је у питању рејтинг Владе, то је питање које се тиче перцепције грађана, да ли је посматрају доминантно кроз лик и дјело премијера, да ли одређених министара, а колико је виде као јединствену политичку цјелину.

ИН4С: Из коалиције “За будућност Црне Горе” стигло је неколико понуда – реконструкција постојеће владе, избор нове… Лидер ДЕМОС-а Миодраг Лекић и његови коалициони партнери из Демократа исказали су спремност да се партије мањинских народа интегришу у нову власт, док из УРА-е такође поручују да се о реконструкцији може разговарати али не, како су казали, по принципу “шведског стола”. Помињу се и нови избори?

Радоњић: Фаталистички однос описан у ставу “или ја или избори”, “или ми или избори”, долазио од стране премијера или субјеката парламентарне већине не представља најбоље решење. Не због евентуалне дилеме да ли се аутократија и репресија ДПС-а могу у неком облику вратити, већ зато што се Црна Гора налази у специфичном, транзиционом периоду, када је важно да њена политичка понуда покаже зрелост и капацитет да оствари договор и функционалност. Чему нови избори и нови резултати ако ће комуникација бити као што је и сада? Да не говоримо о томе, да би нови избори показали једну врсту неспособности да се изађе из кризе. Тако нешто, такође, није ни добар увод у предизборну кампању.

ИН4С: Гдје је онда златна средина?

Радоњић: Мислим да се средина између ових искључивих ставова може наћи у реконструкцији владе са постојећим премијером. Наравно, уколико премијер Кривокапић, народски речено “неће без како он хоће”, онда сви субјекти парламентарне већине које сте набројали у претходном питању имају испит политичке зрелости и одговорности – да постигну договор о новој влади и покажу самопоуздање у погледу руковођења државним кормилом. Уосталом, једна од главних вриједности велике августовске побједе је управо то што је народ поручио да не жели више да све зависи од једног човјека. Чувеном америчком предсједнику Абрахаму Линколну приписује се реченица “Колико не желим да будем нечији поданик, толико нећу да будем ни некоме господар”. Он је тако дефинисао доживљај демократије. Такав приступ може бити од користи политичкој елити Црне Горе у што бољем спровођењу реформи и антиципацији демократије.

ИН4С: Из парламентарне већине саопштили су да имају информације да премијер Кривокапић планира оснивање своје партије, како коментаришете ту могућност?

Радоњић: Црна Гора је побједом над аутократијом ДПС-а и увођењем принципа смјене власти на изборима отворила нову епоху своје историје. Истина, са одређеним закашњењем у односу на остале европске државе. Са тим у вези – сасвим је очекивано, реално и природно оснивање нових политичких партија и покрета, као и извјесно реформисање, ребрендирање и преуређење постојећих формата. Нове околности инспиришу нове мјере и потезе. Тако да је и тај, евентуални потез, сасвим легитиман и реалан, осим уколико Кривокапић у тај пројекат не уђе са позиције премијера, јер би на тај начин – не само поништио концепт владе какав заговара, већ и на одређени начин изманипулисао изборну вољу јер је на мјесто премијера изабран као нестраначка личност.

ИН4С: На који начин видите улогу Цркве у овим процесима, па и кроз призму приче о Темељном уговору, да ли његово непотписивање може довести у питање позицију владе?

Радоњић: Црква не треба да буде полуга за рушење ове владе, као ни ослонац за њен опстанак. Црква се на литијама у борби за бољи Закон управо залагала за секуларност, па питање конституције и трајања извршне власти не би требало да буде у њеној надлежности, нити да се на њу врши притисак из било којег правца. Када је у питању Темељни уговор, политичка реакција на ову тему може се догодити, наравно, али мислим да је примјереније да се о томе говори и анализира тек након што СПЦ и Влада употријебе или евентуално потроше све механизме договора. Извјесно је да већина народа жели реализацију договора јер је Црква из велике борбе претходне године, изашла као побједница. Па ће и однос Владе према Цркви, сигурно имати утицаја на подршку владе у парламенту и народу.

ИН4С: Често се говори о страном утицају у Црној Гори, преко амбасада, разних организација, појединаца?

Радоњић: За Црну Гору која нема много искуства са демократијом, може бити врло корисно искуство других, особито западних држава, на тему унутрашњег уређења демократије. При том се мора водити рачуна о суверенитету државе. Све државе воде рачуна о свом интересу, па би то морала да чини и Црна Гора – како кроз антиципацију демократских искустава других, тако и кроз чување свог суверенитета. Ако су грађани по Уставу носиоци суверенитета, носиоци власти морају бити чувари. Ту је важно кориговати праксу инфериорног односа према страном фактору, што је генерално карактеристика присутна у региону не само у Црној Гори. Али је то и последица распада или непостојања великих држава на Балкану. Зато је веома важна регионална сарадња. Када је у питању Црна Гора, најважнијег савезника може наћи у Србији.

ИН4С: Како вам као медијском аналитичару изгледа медијска сцена и гдје у оквиру ње видите наш портал?

Радоњић: Медијска сцена у Црној Гори је дубоко поларизована. То је насљеђе бивше власти, која је при одласку учинила све да продуби националне и политичке подјеле, односно да “поруши” све могуће мостове комуникација, који су јој били при руци. Зато је обнова квалитета медијске сцене и антиципација нових вриједности значајан фактор у остваривању реформи. Присутан је и феномен утицаја великих медија на политику владе, прије свега медијског концерна “Вијести”, чије политичко непријатељство према одређеним субјектима парламентарне већине а на штету професионализма, додатно угрожава комуникацију на релацији Влада – Скупштина. Мислим да решење није само у слободној идеји “ослобађања владе од таквог утицаја”, већ и у борби против медијског монопола у Црној Гори. За тако нешто је веома важно јачање осталих медија као и оснивање нових. Када је у питању ИН4С, он надилази медијску сцену Црне Горе и један је од пионира у интеграцији медијских сцена Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине односно Републике Српске, Сјеверне Македоније. Овај бренд је на оној страни на којој је одувијек био – на страни слободе и српства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: