Intervencija u Siriji uticala bi i na cene goriva u Srbiji

U slučaju vojne intervencije u Siriji, analitičari predviđaju rast cena sirove nafte na svetskom tržištu između četiri i 13 odsto, što će se odraziti i na cene goriva u Srbiji, saopštilo je danas Ministarstvo energetike.

Na domaćem tržištu se u tom scenariju može očekivati poskupljenje benzina i dizela između 2,5 i 8,5 odsto, odnosno od dinar i po do sedam dinara po litru, bez akciza i PDV.

Budući da je udeo domaće nafte u ukupnoj preradi sirove nafte oko 40 odsto, a da se ostatak potrebnih količina naftnih derivata obezbeđuje iz uvoza, svako pomeranje cena sirove nafte utiče i na cene goriva u Srbiji.

Domaće zakonodavstvo daje ograničene mogućnosti za intervenisanje države na tržištu, koje su propisane Zakonom o akcizama i Zakonom o energetici.

U slučaju rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Zakonom o akcizama utvrđeno je da Vlada može privremeno da smanji akcize za iznos poskupljenja goriva, a najviše 20 odsto od poslednjih objavljenih iznosa akciza.

Pored toga, Zakon o energetici predviđa da Vlada propisuje način utvrđivanja najviših cena osnovnih derivata nafte, bez fiskalnih dažbina, u slučaju sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu nafte i naftnih derivata.

Na osnovu podataka NIS-a o postojećim zalihama nafte i naftnih derivata, planiranim nabavkama ovih energenata i uticaju kretanja na svetskom tržištu na domaće cene, kao i informacija o mogućnosti snižavanja proizvodnih margina i trgovačkih marži u periodu poremećaja na tržištu, moguće je izvršiti analizu opravdanosti porasta cena i preporučiti određene korake.

Za dugoročnu stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima od velikog značaja je usvajanje novog zakona o robnim rezervama, koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru.

Zakon u čijoj izradi je učestvovalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine reguliše pitanje energetske sigurnosti u ovoj oblasti kroz formiranje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata, kojima će upravljati Javno preduzeće „Transnafta”.

U svetskim analizama, uticaj moguće vojne intervencije u Siriji na cene sirove nafte vezuje se uglavnom za moguću destabilizaciju šireg regiona Bliskog istoka, imajući u vidu da Sirija u svetskoj proizvodnji nafte učestvuje s 0,2 odsto.

U prošloj godini, proizvodnja sirove nafte u ovoj zemlji je gotovo prepolovljena u odnosu na 2011. i iznosila je 8,2 miliona tona. Takođe, od kraja 2011, kad su na snagu stupile međunarodne sankcije, Sirija ne izvozi sirovu naftu.

Nakon glasanja britanskog parlamenta protiv vojne intervencije, cene nafte Brent iznosila je 115 dolara za barel, a analitičari predviđaju da bi napad na Siriju mogao da “pogura“ cene na 125 do 130 dolara za barel.

U SAD se još ne razmatra mogućnost aktiviranja strateških rezervi u cilju stabilizacije cena, kao što je to učinjeno 2011. godine nakon skoka cena izazvanog nemirima u Libiji. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) spremna je da rukovodi puštanjem strateških rezervi u slučaju poremećaja u snabdevanju.

Pretpostavka da napad na Siriju danas ne bi imao tako veliki uticaj kao pre 10 do 20 godina zasnovana je na postojanju strateških rezervi nafte i većem korišćenju nekonvencionalnih izvora energije u SAD, koje smanjuje uvoznu zavisnost.