ИН4С

ИН4С портал

Интересантно откриће Новости: Гроф Сава Владиславић је био мецена чувеном умјетнику Антонију Вивалдију

1 min read
"Сава је давао маестру своју вилу да у њој ради и први је слушао његове нове композиције"

Гроф Сава Владиславић

Гроф Сава Владиславић, рођен у старој кнежевској породици у Јасенику код Гацка у Херцеговини, био је, по мишљењу многих, најмоћнији Србин 18. века.

У српској традицији самозаборава, тек сада се откривају тајне овог изузетног човека, српског, руског и венецијанског племића, дипломате, шпијуна, авантуристе, трговца и националног радника.

Зна се да је творац тајне службе цара Петра Великог и да је разграничио Русију и Кину по линији дугој 6.000 километара. Бескрајно одан српству, Русији је скренуо поглед ка Балкану и послао прве професоре за прве српске школе у Сремским Карловцима.

Како „Новости“ ексклузивно сазнају, недавно је откривено да је гроф Сава био и мецена великом композитору и виртуоузу на виолини Антонија Вивалдија, који је у његову част компоновао оперу „Истина у искушењу“. Њен либрето је открио Бранко Вукомановић, потомак Саве Владиславића.

– Када сам на интернет-претраживачу откуцао име грофа Саве, како су га писали у Венецији, појавила се повезница са Вивалдијем – каже Вукомановић за Новости.

– Пратећи линкове дошао сам до дигитализованог издања плаката опере коју је Вивалди компоновао у част свог мецене, грофа Саве.

У најави је писало:
„ИСТИНА У ИСКУШЕЊУ
Музичка драма
ИЗВОДИ СЕ
У Театру Св. Анђела
Јесен године 1720.
ПОСВЕЋЕНА ЊЕГОВОЈ ЕКСЕЛЕНЦИЈИ
Господину Грофу
САВИ ВЛАДИСЛАВИЋУ
Званичном саветнику Њ.В. Цара, К(раља), итд.
У ВЕНЕЦИЈИ, 1720.

Фото: Новости

Значај опере и мецене илуструје податак да је премијера одржана током Венецијанског фестивала, највећег европског музичко-сценског догађаја тога доба.

Прави изазов је био превод посвете опере која је написана старим дијалектом италијанског.

У помоћ су прискочили посвећени истраживачи Владиславићевог дела, Владимир Давидовић и др Мила Михајловић, историчар, новинар и преводилац. Она је и дешифровала похвалу грофу Сави коју је написао лично Вивалди, један је од највећих композитора барока, виртуозни виолиниста, професор музике и оперски импресарио.

– Сава је давао маестру своју вилу да у њој ради и први је слушао његове нове композиције – каже Вукомановић. – Пошто је Вивалди у време компоновања опере стварао и „Четири годишња доба“, врло је вероватно да је Сава међу првима чуо оба музичка дела.

Од 92 Вивалдијеве опере које се помињу у његово време, до данас је само око 50 сачувано.

Када је 2006. случајно откривена „Истина у искушењу“, музички стручњаци су били пресрећни због ремек-дела композитора чије име сви знају. На заборављеног мецену коме је опера посвећена нису обратили нарочиту пажњу, али посвета показује да су у Вивалдијево време ствари стајале потпуно другачије:

Фото: Новости

„ЕКСЕЛЕНЦИЈО:
Коме би требало посветити ову драму, до само Вама, препоштовани господине, јер примивши је тако великодушно у свом дому у првим данима њеног пробног извођења, љубазно сте показали да је узимате под своју заштиту; због чега се, без даљих молби да се заузмете за дозволу исте, Вашој Екселенцији, њеном заштитнику, посвећује. Кажем Вама, једном господину, анђелу чувару илирске регије, чије познајете древно и јасно порекло; које по обе линије потиче право од Првих господара, деспота и грофова тако ратничке и славне нације; која, не зато што је остала покорена, са делом Далмације под османском влашћу, грофовија Ваше препоштоване породице није претрпела никакав слом; будући да је, осим тога што је остављена на слободи, што је већ била, чином другачијег и часнијег промишљања, у исту била враћена опсежном, царском Повељом; чиме су јој потврђене древне привилегије и имунитет који је уживала; као што се све, са аутентичним доказима, јасно појављује у Архиву Дубровачке Републике.
Али чему набрајати врле особине које Вас красе, када су и превише очигледне! Јер коме би могло остати скривено, да се Ваша Екселенција племенитошћу духа, мудрошћу ума и лакоћом опхођења, са најделикатнијим и најважнијим интригама кнежева, тако мудро носила, да је Ваше име с великим разлогом свуда тако угледно постало. Да се Ваша Екселенција по узвишености истиче у Дубровачкој Републици.
Да Вам је Нјегова Светост садашњи папа (који Вас је у свакој прилици препознао као сталног заговорника хришћанске вере) указао част да Вас учини Палатинским витезом; и зато што сте се недавно спојили на чувеном венчању са Нј.Е. госпођом Вирџинијом Тревизани, славним потомком те древне, племићке венецијанске породице Тревизани, која се може похвалити својим дуждима, патријарсима и прокураторима пресветле Венеције, увек непобедиве, Доминантне Републике. Али чему подсећати на толике племените врлине, којима се Ви одликујете, кад је довољно само погледати ко сте, посматрати Ваше деловање као дворског саветника једног од највећих монарха света, какав је управо победничко Царско Височанство, чије царство, моћно због доминације над огромним краљевствима, којег се плаше због војне снаге, а која се огледа у његовим вазалима, оставља живописну слику своје величине у свим деловима света. Довољно је то рећи о Вама, колико год то писац икада може, да покаже ко сте, заједно са храбром подршком коју ова драма ужива;
Са понизним наклоном остајем најоданији и најпонизнији слуга Ваше Екселенције“

<

– Посвета одсликава Саву Владиславића баш онаквог какав је био, као репрезентативног представника свега онога што се подразумева под појмом „барокни човек“ – каже Владимир Давидовић, познавалац и истраживач српске баштине.

– То је успешна комбинација способности, авантуристичког духа, образовања и храбрости. 

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Интересантно откриће Новости: Гроф Сава Владиславић је био мецена чувеном умјетнику Антонију Вивалдију

  1. Turska za vrijeme svoje vladavine na području ovih krajeva imao je blagonaklon odnos prema Srbima Hercegovcima – ne zato što su nešto volili Srbe, već zato što su Srbi Hercegovci bili dobri trgovci. Oni su putovali u Veneciju, uzimali tamo defiitarnu robu i prodavali je na području Otomanskog carstva – i obrnuto. To posredno povezivanje Venecije i Turske je bilo na korist svima, naočito Tuskoj.
    U gradovima u BiH, konkretno – u Banjoj Luci, za turske imperije bilo je zabranjeno „inovjercima“ da naseljavaju grad. Banja Luka je u to doba bila Gornji Šeher i protezao se na sjever do Ferhat pašine džamije, a pred kraj vladavine do H. Palas. U centru BL je bilo groblje, gdje je danas gradski park. Gradske vlasti su sve to otkupile, uz pomoć kredita – ukupan kredit koji su podigli bio je 12,000.000 Din. Muslimani su se bavili zanatstvom, ili su bili begovi koji su imali kmetove – Srbe.
    Slabljenjem imperije i vlast omekšava i dozvoljava naseljavanje gradova.
    PRVI BANJALUČANI SU BILI HERCEGOVCI! – trgovci, koji stvaraju gradsko jezgro današnjeg grada – Gospodsku ulicu. Starosjedioci Srbi su tek kasnije počeli naseljavati grad.
    Oni su bili napredni, slali su svoju djecu na školovanje u Beč, Prag i Pariz.
    Tek kasnije, ugledavši se Srbe, bogati muslimani šalju svoju djecu u Kairo na školovanje.
    I dok su Srbi izučavali prirodne nauke (brat mje bake je studirao u Beču stočarstvo i uvezao na imanje prve simentalke krave iz Holandije), muslimani uglavnom posvećuju teološkim studijima, tek po neko pravom. Prvi advokat musliman je iz begovske porodice Đinić.
    Sjećam se priče kad je moja baka krenula u posjetu bratu u beč, ponijela sepet sa suvim mesom, kobasicama itd – za gladne studente (bio je sa dva druga).
    Kad je došla, oni će je voditi u Bečku operu, pa se šale s njom, kažu:
    – Ne boj se ti Milevice, to oni ne krište već pjevaju“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *