Ако премјестите пажњу из главе у тијело, посебно у подручје срца, можете да научите језик интуиције.
Ми људи смо знатижељна бића. Током живота постављамо разна питања, а колико је питања, толико је и мјеста на којима тражимо одговоре. И док нам на нека од њих супериорно брзо и прецизно одговара Гугл, одговоре на она друга, животна питања треба да потражимо у себи.
У томе ће нам помоћи интуиција или наш унутрашњи учитељ. Центар интуиције јесте срце, а подручје гдје се интуиција очитава јесте наше тијело – оно реагује пријатним осјећањем или непријатним, најчешће у желуцу, али понекад нам и срце прескочи и тиме прискочи у помоћ.
Наше тијело реагује на промјену спољних околности или информацију коју смо управо чули водећи се интелигенцијом и логиком, која је сасвим другачија од оне која влада у нашем уму и на коју се најчешће ослањамо.
Такве реакције тијела су својеврстан импулс који нам скреће пажњу на одређен осјећај или потребу, а ако научимо да региструјемо и слушамо то вођство, одлуке које донесемо могле би имати позитиван утицај на наш живот, чак и кад нам се на тренутак учине нелогичним.
Али понекад је тешко недвосмислено разумјети тај говор интуиције, зато се још увијек помало бојимо да вјерујемо у њега и да поступамо у складу с оним што осјећамо, за разлику од онога што знамо или у шта вјерујемо да је исправно.
Постоје барем два разлога због којих је добро да научимо да живимо у складу са интуицијом.
Интуиција је повезана с нашим вишим Ја – оним безвременским дијелом нашег бића које има много ширу перспективу нашег живота и живота уопштено.
Осим што је корисна при доношењу одлука и приближава нас откривању и живљењу сврхе сопственог живота, прихватање вођства интуиције помоћи ће нам да се повежемо са својом духовном сфером, гдје се налазе духовни водичи који чекају да им се коначно обратимо за помоћ.
Кад почнемо да надилазимо сопствени ум и вјерујемо у себе и интуицију, каже Соња Шокет, поновно увиђамо да смо духовна бића и да божанска свијест стално тражи начине да се изрази кроз нас. Они спонтани тренуци који доносе надахнута рјешења проблема заправо су тренуци када нам божанско стиже у помоћ.
Док се на папиру неке ствари чине јасним и једноставним, у пракси можемо запети већ на првом кораку.
Заплетени у рој мисли које непрестано брује у нашој глави и без навике да се ослањамо на интелигенцију тијела, тешко да можемо да будемо сигурни да ли је порука коју осјећамо интуиција, да ли се то јавља глас разума или је то глас нашег унутрашњег критичара који смо интернализовали у дјетињству.
Али и то је, као и код многих других ситуација у животу, често рјешиво вјежбом и умиривањем немирног и гласног ума.
Важно је да освијестимо то да унутрашњи критичар своју снагу црпи из страха и његова је енергија сасвим другачија од енергије интуиције, која је мекша и ненаметљива. Та јасна дистинкција је један од корисних алата за препознавање интуиције.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
