Институт из Брисела упозорава: Погубне посљедице због феномена заробљене државе у Црној Гори и Србији

Блокада уласка нових чланица у Европску унију је штетна и неодржива, али нова Европска комисија мора снажно прионути на реформу процеса проширивања јер је и ЕУ крива и дозволила је да цио процес воде устоличене владајуће елите у земљама Западног Балкана, повлашћене у односу на шире слојеве друштва, наводи се у анализи бриселског Центра за европске политичке студије.

Центар за европске политичке студије упозорава да се не смије сметнути с ума да је феномен те „заробљене државе“ умногоме био узрок неспровођењу реформи у региону, „али и зато што је ЕУ дозволила да се то догоди, оглушујући се на многа упозорења која су годинама стизала из тих земаља“, преносе Вијести.

Како указује бриселски институт, „текући преговори са Црном Гором и Србијом су типичан примјер таквог приступа вођеног од владајућих елита, када политички вођи израстају све моћнији на штету демократских институција“.

Анализа ЦЕПС-а се надовезује на ријетке медије и аналитичаре у Европској унији који настоје да рашчлане и махом критикују ситуацију насталу због одлагања преговора са Скопљем и Тираном.

У освртима се преносе и размишљања која се крећу од тога да се Западном Балкану понуди „прелазни статус“ уз приступ тржишту и буџету ЕУ, али не и моћ одлучивања, па до става да се мора наставити тај процес, али уз темељите промјене и уважавајући став многих чланица Уније да је најприје или бар упоредо нужно ојачати, објединити ЕУ да би била способна да прими нове чланице.

Анализа бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС) умногоме сажима недоумице око даље ЕУ политике пријема нових чланица, јер упозорава да је проширивање и за саму Унију немогуће и штетно зауставити из безбједносних и геополитичких разлога.

ЦЕПС, међутим, наглашава да је „реформа процеса пријема у чланство нужна, али не смије бити на штету земаља Западног Балкана које чекају да уђу у ЕУ… јер нема разлога да се реформа не спроведе док преговори трају“.

У анализи се замјера неким чланицама Уније, посебно челницима Француске и Холандије, да су првенство дали најприје нужним темељитим промјенама и јачању Уније као предуслов за даље разматрање како и кад наставити политику отворених врата за нове чланице.

Подвлачи се, међутим, да је Европска комисија већ у Стратегији проширивања у фебруару прошле године управо указала на нужност да се посебно темељито зајамчи опипљиво спровођење владавине закона, што је и главна тачка замерки Париза, Хага, Копенхагена и још неких пријестоница Уније.

ЦЕПС сматра да то сад мора покренути нова Европска комисија, а примјена Стратегије се односи и на “нужно далеко снажније ангажовање ЕУ на Западном Балкану… уз врло опипљиве потезе који би, ако се спроведу, могли обезбиједити већу дјелотворност процеса проширивања“, пише подгорички лист.

То су управо тражили нарочито француски предсједник Емануел Макрон и холандски премијер Марк Руте, кад су образлагали зашто засад није прихватљиво одобрити почетак преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом“, инсистирајући и на независности правосуђа и непобитним резултатима у сузбијању корупције, организованог криминала и илегалне имиграције.

Бриселски центар предочава и да се „не смије сметнути с ума и да је феномен ‘заробљене државе’ био умногоме неуспјех земаља Западног Балкана да спроведу реформе, али и зато што им је ЕУ дозволила да се то догоди, оглушујући се на многа упозорења која су годинама стизала из тих земаља„.

Указујући на погубне посљедице „заробљене државе“, дјеловања власти мимо и поврх институција, ЦЕПС додаје да „као што је то досад много пута речено, Европска комисија мора промијенити и метод преговора“ о чланству.

„Мора направити битан отклон од поступка који су водиле устоличене владајуће елите које имају повлашћен положај у односу на шири спектар друштва”.

Бриселски институт указује да су „текући преговори са Црном Гором и Србијом типичан примјер таквог приступа вођеног од владајућих елита, када политички вођи израстају моћнији на штету демократских институција“.

„А пошто се увјерила да су се о многе препоруке одлазеће Комисије оглушиле земље чланице, нова Европска комисија ће морати да уложи велики труд да би повратила водећу улогу у процесу проширивања и повјерење тих истих чланица Уније да је способна да оствари резултат“, додаје се.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: