Иницијатива Кине пружа нову енергију глобалном управљању

Илустрација
Ауторски чланак новоименованог амбасадора НР Кине у Црној Гори Њ.Е. Чен Сијуфенг
Тренутно се међународна ситуација развија уз велике промјене и турбуленцију, док се Уједињене нације и мултилатерализам суочавају са изазовима, а дефицит глобалног управљања се стално повећава. Ауторитет постојећих међународних механизама је под притиском нарушенња, и потребно је хитно унапређење ефикасности. Како реформисати и унаприједити систем глобалног управљања постаје све важније питање на које међународна заједница обраћа велику пажњу. 1. септембра ове године, предсједник НР Кине Си Ђинпинг је на састанку „Шангајска организација за сарадњу плус“ предложио Иницијативу за глобално управљање, нудећи кинеско рјешење као одговор на изазове садашњег времена.
Иницијатива за глобално управљање узима као основно начело спровођење концепта глобалног управљања заснованог на заједничких консултација, заједничког доприноса и заједничке користи, те је посвец́ена изградњи праведнијег и разумнијег система глобалног управљања. Иницијатива обухвата пет основних концепата:
Први концепт је досљедно поштовање једнакости суверенитета, који представља примарни услов за глобално управљање. Суверенитет и достојанство свих држава, без обзира на њихову величину, снагу или развијености, морају бити поштовани и недопустиво је мијешање у унутрашње послове. Свака држава има легитимно право да самостално одабере сопствени друштвени систем и пут развоја, као и да равноправно учествује у процесу глобалног управљања, доношења одлука и добијања користи.
Други концепт је досљедно поштовање владавине међународног права, који представља темељну гаранцију за глобално управљање. Међународно право и међународна правила јесу заједнички нормативни оквир, чија се примјена мора обезбиједити једнако и универзално, без двоструких стандарда и без наметања сопствене воље другима. Неопходно је очувати ауторитет и озбиљност међународног права, а велике силе нарочито треба да буду предводници у промовисању и заштити владавине међународног права.
Трећи концепти је досљедно придржавање мултилатерализма, које представља основни пут за глобално управљање. Глобално управљање припада свима и непосредно се тиче виталних интереса сваке државе. Потребне су координација и сарадња, умјесто једностраног хегемонизма. Уједињене нације јесу централна платформа за спровођење мултилатерализма и унапређење глобалног управљања, а њихова улога може бити само оснажена, никако ослабљења.
Четврти принцип је инсистирање на приступу усмјерен на људе, који представља вриједносну оријентацију глобалног управљања. Народи свих земаља су основни учесници и корисници глобалног управљања. Суштина глобалног управљања јесте да се реализују снови свих народа ка бољем животу, те да заједнички изградимо свијет који свима донијети благостање и интерес.
Пети принцип је истрајавање на преузимању конкретних акција, који представља важно правило глобалног управљања. Да ли је глобално управљање дјелотворно, зависи прије свега од тога да ли може рјешавати конкретне проблеме. Виталност глобалног управљања произилази из праксе, а кључ је дјеловање и резултати.