• Насловна
• Поглед

ИН4С на референдуму у ДНР: Под бомбама гласали за уједињење са Русијом

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Руска и ДНР застава

Пише: Игор Дамјановић

Референдум о будућем статусу прије 8 година самопроглашених Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорожске области, чију већину територије контролише руска армија завршен је синоћ. Резултати су били очекивани. По подацима органа задужених за спровођење референдума у ДНР је изашло 97,51% – за гласало 99,23%, у ЛНР је изашло 92,6% – за гласало 98,42%, у Запорожској области изашло је 85,4% – за гласало 93,11% и Херсонској области 76,86% – за је гласало 87,05%.

Свако гласање које се спроводи у раним условима има упитну легитимност и легалност. Међутим, оно што је мене током претходних дана импресионирало је велика храброст грађана ДНР да упркос непосредној опасности по живот изађу на гласање и демонстрирају свој став у каквом државно правном оквиру желе у будућности да живе. Влада у Кијеву свим својим грађанима који гласају на референдуму пријети кривичном одговорношћу и вишегодишњим затворским казнама, док су украјинска армија и убачене диверзантске групе имале задатак да гласање спријече по сваку цијену. Из реалне опасности од ракетних и артиљеријских удара, те напада диверзаната, органи задужени за спровођење референдума на територији ДНР гласање су организовали на мобилним пунктовима.

Имао сам прилике да непосредно посматрам гласљње у градовима Торез, Јанакијеву и Дебаљцеву (попришту катастрофалног пораза украјинске армије у јануару 2015). Структура гласача била је слична, као и у градовима на територији Руске Федерације који су примили избјеглице и које сам такође посјетио: Чехов, Ростов и Таганрог.

Избјеглице су на територију Руске Федерације долазиле у таласима. Становници Краматорска, града у којем је почео устанак народа Донбаса 2014., са којима сам имао прилике да разговарам, избјегли су прије годину дана, а из ДНР тај процес је почео када је избио рат 24. фебруара, проширио се у јуну када је гранатирање Доњецка интезивирано, а кулминирао почетком септембра од када бомбардовање града не престаје буквално 24 часа. На мети украјинске армије, искључиво су цивилни циљеви у Доњецку. Синоћ је на пример погођен хотел Парк ИН, главни пункт за пријем новинара. Игром случаја, нисам се нашао у том хотелу, јер су ми синоћ по доласку у Доњецк на рецепцији саопштили да нема слободних соба.

Гласачко тијело, као и референдумске комисије углавном су представљале жене. То је вјероватно и најбоља илустрација у ком степену су војно способни мушкарци ангажовани у једниницама Милиције ДНР. Многе су дошле су на гласање са малом дјецом, за коју како кажу нису имали коме да оставе на чување. Дакле, мајке Доњцке области ризику су изложиле и своју малу дјецу, да би демонстрирале у каквом државно-правном оквиру желе у будућности да живе.

И на нашим просторима један референдум је организован у ратним условима. Одржао се у Републици Српској 27. и 28. августа 1994. године. Референдум је организовало политичко руководство Републике Српске, тачније клика око Радована Караџића, а подржала га је и СПЦ. Резултат је у процентима био сличан као у ДНР. По извјештају органа задуженог за његово спровођење 97% грађана Републике Српске гласало је против плана Контакт групе. Исход референдума продужио је трајање рата за још 15 мјесеци. Током овог „празног хода“ са становишта српског народа хиљаде људи су погинуле, исфабрикован је лажни геноцид у Сребреници, док је Република Српска у Дејтону добила истовјетне територијалне пропорције које је гарантовао план Контакт групе. Да је у БиХ постигнут мир на јесен 1994, предсједник Слободан Милошевић добио би простор да се озбиљније позабави заштитом права Срба у Крајини и могуће да би егзодус у Олуји био избјенут.