Пише: Славиша Чуровић
Да не ваља и не жуља, не би све апологете бившег режима ударале у њега.
Да се није изборио простор за другачије мишљење од фанатизма “ меинстрим “ медија који су прали мозак а финансирала их држава деценијама, што би ИН4С био на удару баш њих који се сад финансирају од “ стратешких резерви “ измузених од народа?
Не смије се бранити човјек, зато што нешто мисли, по вама, већ само извињавати 24 сата, 7 дана у недељи, 365 дана у години. Тако сте замислили да изгледа било које српско, а ја кажем и грађанско гласило. Извињавајуће, што је баш такво. А ви држите кантар?
Вјероватно због референци оних који пишу такво што, кантар је мало “ подешен “ да мјери на вашу страну.
Све што се крило, а наслеђе је бившег режима у ЦГ од 1997-ме до августа 2020. је генијалност, а ИН4С смета? А загонетка је, главна, што пише тамо и ево неко као ја, а нема шубару на глави?
Или уредник ИН4С-а, кога мало батинају, мало хапсе, мало туже, мало прогоне, па би још по мало све то, сад кад је стигла слобода. А и он је и држављанин Уједињеног краљевства приде? Још једна српска загонетка…и завјера. А да га брани неко? Е тај није за „мултиетичност“. Вашу. Која је 30 посто народа држала ван система 23 године ? ! ? !
И да…
Зашто пишем за ИН4С па још и бесплатно, а не слажем се са многим ствариму у њему?
Мора да је и то још једна српска, српско – грађанска у мом случају, мистерија и теорија завјере?
Ево разлога. Сваки дан ми га дајете, сви који би да га у парампарчад растурите. ИН4С.
Јер би бранили и ја и уредник ИН4С-а и вас и ваше било које гласило кад би неко покушао да га гаси, а “ наш “ је. Ту је суштинска разлика између вас и ИН4С-а. А ово “ ваши “ и “ наши “ је плод ваших гласила и ваше власти. Вишедеценијске, провинцијалне, патетичне и волунтаристичке, клијентелистичке а и опортунистичке, ако и то хоћете као комплимент.
Боли? О да… Како боли кад неко смије да каже, не плаши се и није на вашем кантару. А ја такве поштујем, који смију да кажу све, ко год да су. И више волим да сам с њима бесплатно, него са вама за ваше паре, којима сте све пробали да купите, па и ономад мене као ваше првокупљене. Станићи, тако су се звали првокупљени. За станове. Познато?
Само једна примједба уредништву ИН4С-а, која ми и даље нејасно стоји над главом, свима нама који се опет бранимо. Што се бранимо више?
Зашто се озбиљно узима ишта што пишу национални пензионери бившег режима, што се не шалимо са том врстом неталента, него се још и полемише са њима?
Са ким? Па да човјек има са ким полемисати, ни пола јада, овако вјерујем да то треба исмијавати, гледати са тугом, без презира и наставити са слободом.
Коју је и ИН4С освајао за Црну Гору.
Не само за нас, него и за све ове који се јављају да укидају гласила, да постављају барикаде над мишљењем и осионо спопадају сваку мисао која је различита од њихове матрице да је судбина државе, само у њиховим рукама кроз које је прошла хрпа новца па и оног од банана пуњених бијелим прахом, једино сигурна.
Тако да, мање праха, више банана, а највише стрпљења да се схвати да су најхрабрији увијек смјели, сад могу и слободно, а од сјутра и поносно као и до сад писати, па и оно што вам се не свиђа, на примјер.
Понекад, а можда често, ни мени.
Али то је демократија, а она је стигла, па се навикните на њу.
Ја пишем за ИН4С и ви то читате? Знате зашто га читате? ИН4С.
Јер је добар и боли вас.
Као истина.
Која се не смије гасити.
Као што се слобода ријечи не смије гасити.
Ником. Никада. Ни вама.
А тек ни ИН4С-у.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ziv bio ljudino, kao uvjek pravo u centar.