In memoriam: Годину дана без Гордане Јанићијевић
1 min read
Гордана Јанићијевић
У сриједу, 16. јула, навршава се година дана откако нас је напустила Гордана Јанићијевић — наша колегиница, пријатељица, новинарка, уредница, борац и човјек. Велики човјек.
Гордана није била само уредница емисије „Српски св(иј)ет“, коју је с љубављу и снагом водила у 146 издања на ТВ ИН4С. Била је симбол новинарства које служи истини, које не пристаје на диктате моћних, које не заборавља оне које је историја гурнула у страну. У вријеме опште површности, заборава и страха, она је бирала храброст и сјећање.
Једина жена која је са свих српских ратишта деведесетих извјештавала — не из топлих студија, него из хладних ровова, из избјегличких колона, из болница гдје се живот гасио у тишини. Са микрофоном у руци и молитвом у срцу. Није тражила сензацију, тражила је — истину. И ради ње је трпјела, али од истине није одустајала.
Њено животно дјело, књига Крајина која некад бејаше, настајала је више од двије деценије. Није дочекала да је држи у рукама. Није дочекала аплаузе, нити награде. Али је оставила нешто важније — оставила је свједочанство. Њена књига, као и њено дјело у цјелини, остају као путоказ свима нама који вјерујемо да новинарство мора да има душу.
Била је жена која није знала да калкулише, која није умјела да се прода, која није пристајала да буде било чији гласноговорник. Њена вјерност — вјерност роду, истини и професији — била је и њена снага и њена рана. Зато је често била гурнута на маргину. Али и са те маргине знала је да засвијетли и да говори гласније од свих.
Ми који смо имали част да дијелимо редакцију с њом, знамо колико је Гордана вољела свој посао, своје саговорнике, своје пријатеље, свој народ. Знамо и колико је ћутке носила свој крст. Умјесто да тражи пажњу, пружала је утјеху. Умјесто да се жали, бодрила је друге. Њена доброта није била бујна и гласна, већ тиха и постојана — онаква каква највише недостаје кад човјека више нема.
Хвала до неба, хвала за сваку емисију, хвала за љубав према истини, хвала за љубав према човјеку и свом народу.
Сећамо се Гордане увијек и заувијек. А она нас подржава одозго са неба окружена анђелима.