In memoriam: Честити ровачки праведник – Радојица Рајо Ф. Булатовић
1 min read
Радојица Рајо Булатовић
Пише: Перивоје Поповић
„…И тек кад умру сломљени и увели,
Објаве црни посмртни плакати
Да су и они са мама живјели…“
Лесо Ивановић
Јуче су ти Лесови „црни посмртни плакати“ – сада звани медији, електронски или штампани – јавили да је преминуо писац истине из Слатине Васојеве, добри Добрашин Јелић, а данас ево кажу да међу нама, колико-толико живима, више нема ЧЕСТИТОГ РОВАЧКОГ ПРАВЕДНИКА, пјесника РАДОЈИЦЕ РАЈА Ф. БУЛАТОВИЋА. Завршило се послије тешке и дуге болести и нешто више од 70 Година Господњих његово тегобно, али часно, јуначко, праведничко и стваралачко путовање овим свијетом у коме свега, свега, свега и свачега има и одвише, али премало, стварно премало правде и праведности.
На дан када се Рајо Булатовић преселио у Небеско царство Позије, остала је велика празнина у овдашњем човечности и поезије простору – однио је савјест праведности да је подари Господњем Универзуму, и да нам је Свемогући врати кроз молитву, велику и дугу – покајничку. И то је праведно јер овај врсни Булатовић, овај бирани Ровчанин, бијаше и остаће у душама нашим истински честит и праведан, онако како га само Ровца јуначка, чојска и као кремен- камена могу да дају. Не би нејаки знали што је снага камена да није Роваца и њихових врхова.
Једнога несвакидањег трена кад га боли бјеху мало попустиле, када јуначке ране наоко бијаху срасле, с погледом између Медуна и Вељијег Врховаг, причали смо много, дуго или само кратко и мало – али јако, као срце ровачко јако – велику причу о ровачко-кучком, говорах ја, о кучко-ровачком, говораше он – о подвигу су причала браћа. О похари, о Исусовском Спасењу, о Кучима у Ровцима дугих седам и кусур годинах. И о Марку и Мини, о војводама су зборила браћа. Пјесник, сасвим намјерно казујем ПЈЕСНИК је Булатовић поносни сада на Небесима и сања сан части и племените љубави за човјека и праштања за оног који то име не заслужује.
“… И као и сви православни календари, у којима су црвеним словима означени најзначајнији датуми, тако и овај песнички венац дели своје време на она збивања, пре и после Косова, и у њиховој мозаичкој симбиози проналази и поражавајуће одговоре на покосовско ововремено стање, али и песничку надмоћ спомињања и опомињања“ – како ли само убједљиво савремано звуче ове ријечи Милице Краљ изговорене поводом додјеле „ВИДОВДАНСКЕ ПОВЕЉЕ“ РАДОЈИЦИ БУЛАТОВИЋУ, крајем јуна, уочи Видова-дана, Љ.Г. 2018-тога.
Časni sin časne Filipove familije.
Radojica Rajo Filipov Bulatović je bio časan, dobar, hrabar, tih i nenametljiv Čovjek, iskreni Prijatelj
i Drug Ljudi. Hodao je uspravno kroz život i slavio srpski jezik, kako je znao i umio, iskreno ljubeći krst zlatni i slobodu svetu!
Neka vječan spomen pjesniku Neprebola Radojici F.Bulatoviću, koji je znao stići i na strašno mjesto postojati!
Nek mu je vjecna slava i hvala!
Vjecna Slava i Hvala Radojici Bulatovicu….
Jednom Od Mnogih u Plejadi Cestitih Bulatovica….