Импресивни дворци царске породице Романов (ФОТО)

Велики дворац Петерхоф (Лењинградска област)

Велики дворац је прави бисер Петерхофа, комплекса палата и вртова у близини Санкт Петербурга. Ту, у Петерхофу, који је познат и као „руски Версај”, била је резиденција руских царева. Данас се у дворцу налази музеј који располаже са преко 3500 експоната: слика, предмета од порцелана и тканине, намештаја и личних предмета руских владара. Комплекс Петерхоф такође обухвата и неколико мањих двораца. У једном од њих, под називом Фармерски дворац, уграђен је први лифт у Русији.

Зимски дворац (Санкт Петербург)

Главна резиденција руских царева, Зимски дворац, импресиван је због своје невјероватне величине. Има 1057 соба, 1786 врата, 1945 прозора и 117 степеништа. Његове дворане краси 176 скулптура. Данас је Зимски дворац главна зграда музеја „Ермитаж”. У њему посјетиоци могу да виде милионе експоната од праисторије до данашњих дана, укључујући ремек-дјела Леонарда да Винчија, Анрија Матиса и Рембранта.

Теремни дворац (Москва)

Подигнут 1636. године, Теремни дворац у московском Кремљу комбинује елементе италијанске и древне руске архитектуре. Унутрашњи зидови украшени су необичним орнаментима, хералдичким мотивима и сликама на библијске теме. Иако првобитна декорација није сачувана, рестаурација из 19. вијека изведена је са укусом уз задржавање стила 17. вијека.

Ливадијски дворац (Крим)

Јужна резиденција царске породице, Ливадијски дворац, постао је опште познат када су се у фебруару 1945. године ту срели Стаљин, Рузвелт и Черчил на Кримској конференцији, када се дискутовало о послератном изгледу Европе.  

Катаринин дворац (Лењинградска област)

Три царице (Катарина I, Јелисавета Петровна и Катарина II) нису штедиле ни новца ни труда да створе један од најљепших двораца у Европи. Најпрепознатљивији дио Катарининог дворца је Ћилибарска одаја, у којој су панијели и декорације начињене од ћилибара.

Одају је од Фредерика Вилхелма Пруског добио руски цар Петар I. За вријеме Другог свјетског рата нестала је без трага, а данас посјетиоци дворца могу да виде реконструисану верзију овог ремек-дјела.

Гатчински дворац (Лењинградска област)

Гатчински дворац је био омиљено мјесто за одмор царске породице. Једна од најзанимљивијих ствари у овом дворцу је тајни пролаз са бројним ходницима и скривеним собама. Пролаз је становницима дворца омогућавао не само да непримјетно напусте палату, већ и да се брзо крећу међу различитим дјеловима грађевине.

Дворац Царицино (Москва)

Дворац Царицино на југу Москве има жалосну историју. Пројектован је као резиденција за Катарину Велику, али нико у њему никада није живио. Вјековима је дворац био напуштен и крајем 20. вијека је био у ужасном стању. Тек после свеобухватне рестаурације од 2005. до 2007. године постао је поново прелијепо здање какво су архитекте некада замислиле.

Воронцовљев дворац (Санкт Петербург)

Познати италијански архитекта Франческо Бартоломео Растрели пројектовао је овај дворац на захтјев државника Михаила Воронцова. Величанствен и луксузан, постао је неподношљив терет за Воронцова, који је био принуђен да га преда држави. Крајем 18. вијека цар Павле I поклонио је дворац Малтешким витезовима који су уз главно здање дозидали Малтешку капелу. Данас се ту налази Суворовска војна школа, па се дворац не може лако посетити. Међутим, туристи увијек могу да присуствују концертима оргуљске музике у капели.  

Таврически дворац (Санкт Петербург)

Овај дворац је подигнут по наређењу царице Катарине II као награда кнезу Григорију Потјомкину за успешно припајање Тауриде (Крима) 1783. године. Таврически дворац је значајно утицао на руску архитектуру. Аристократија је своја сеоска имања подизала по узору на њега.

Дрвени дворац цара Алексеја Михаиловича (Москва)

Дрвени дворац цара Алексеја Михаиловича са 270 соба украшених сликама и дуборезом подигнут је 1667. године без коришћења икаквог везног материјала или ексера. Порушен је у 18. вијеку, али је 90-их година реконструисан на задовољство свих љубитеља руске дрвене архитектуре.

Михајлов дворац (Санкт Петербург)

Пројектовао га је италијански архитекта Карло Роси и данас је једно од најлепших здања Санкт Петербурга. Дворац је задивио не само становнике града, него и странце. Британски краљ Џорџ IV је, након што је чуо много о њему, чак замолио руског цара Николаја I да му на поклон пошаље макету дворца.

Велики кремаљски дворац (Москва)

Завршен 1849. године, Велики кремаљски дворац је данас главни дворац у земљи и званична резиденција предсједника Русије. Дворац је могуће посјетити, али то задовољство није за сваки џеп. Двочасовни обилазак кошта преко 80 долара.

Императорски дворац (Твер)

Подигнут средином 18. вијека, Императорски дворац у Тверу био је мјесто за одмор царске породице, која је путовала између Санкт Петербурга и Москве. Грађевина је више пута реконструисана и рестаурирана, при чему је попримила елементе различитих архитектонских стилова, укључујући барок и класицизам. 

Константинов дворац (Санкт Петербург)

Константинов дворац је данас пословни и културни центар Санкт Петербурга. Ту се одржавају велики догађаји као што је Самит Русија-ЕУ и Самит Г-20.

Петров дворац (Москва)

Подизањем Петровог дворца Катарина II је обиљежила руску побједу над Отоманским царством (1768-1774). За вријеме великог пожара 1812. године Наполеон је прешао из Кремља у Петров дворац, од којег су његови војници начинили несавладиво утврђење. Данас се у дворцу налазе музеј и хотел.

Извор: https://rs.rbth.com/travel/86154-15-impresivnih-dvoraca-carske-porodice-romanov