Др Момчило Д. Пејовић
„Суђењу вијека“ за аферу „Државни удар… – покушај терористичког напада…“ сви су изгледи нема краја! (Не)планирано дуго траје и још је у фази (са)слушања свједока које предлажу и једна и друга страна, а исто тако се противе предлозима за саслушање њима важних и (не)познатих свједока.
Са „мањим“ прекидима или временским паузама, од по пар седмица, рекло би се да се наставак суђења (не)оправдано одуговлачи; а ново је (са)слушање свједока заказано тек за 23. април текуће године! Наравно, треба мало (пре)даха и једној и другој страни, само не и онима који леже (не)оправдано дуго утамничени у Спужу.
Кампања предсједничких кандидата је у јеку! На изборима за предсједника Црне Горе, заказаним за 15. април текуће године, име побједничког кандидата могуће је (са)знати тог истог дана навече, у противном у другом кругу биће коначна одлука! Дакле, извјесно је да ће се суђење одужити, мимо „планираног“ рока! Шта се чека и да ли се то „купује“ вријеме за новог предсједника, а све у циљу прикупљања неких нових доказа или саслушања нових свједока?
Свједочење господина Горана Даниловића, бившег Министра унутрашњих послова Црне Горе у Влади Изборног повјерења, неминовно је допринијело расвјетљавању (не)рада појединих државних институција у спровођењу позитивних законских прописа у примјени владавине права, њиховој унутрашњој и узајамној координацији, као и хијерархији одјељења и администрацији на нивоу највиших функционера у државној власти, било да се ради о једној или више државних институција на којима почива спровођење јавног реда и мира у једној правно уређеној држави, гдје се јасно зна граница и спрега законодавне, судске и извршне власти.
Изјава коју је дао Горан Даниловић дана 30. марта 2018. године у судници Вишега суда у Подгорици, као позвани свједок да се изјасни на чињенице и све околности, сазнања о догађајима непосредно пред 16. октобар 2016. године, као и на сам дан тога критичног догађаја, потпуно је пореметила или боље рећи из темеља уздрмала „фундамент“ оптужнице заснован на законима државе Црне Горе и осталим правним актима, који су примјењивани током (раз)откривања, хапшења – привођења и давање јавног саопштења на дан парламентарних избора у Црној Гори 16. октобра 2016. године! Уједно том изјавом објелодањена је потпуна „информисаност“ тадашњег министра унутрашњих послова, а његов положај, улога, значај и важност, које је имао у Влади изборног повјерење, до танчина је јасан и „освијетљен“.
Сада је сасвим јасно да је он, као Министар унутрашњих послова у „техничкој Влади“, био политички модни детаљ на мјесту и државној улози „једнога високо позиционираног опозиционог државног функционера“, којему су нижи државни органи по функцији и положају у државној хијерархији били окренули леђа вршећи опструкцију на готово свим нивоима службе за које је он био по функцији одговоран.
Сама логика, разумног човјека, налаже да изведе неминован закључак, посебно када се узму у обзир све околности и чињенице о (не)информисаности и опструкцији нижих по функцији органа, онда је јасно да је и „Државни удар“ разултат свега наведеног или боље рећи чин нечијег отргнутог, изолованог, самосталног државног тијела или органа или личности – моћника или неке мање групе лица у циљу „откривања терористичког плана“ – „завјере“ баш на дан парламентарних избора!
У корист или прилог наведеном иде и готово све оно што је већина од досадашњих свједока изнијела током свједочења – саслушања на околности и сазнања о догађајим тога критичкога дана. Од толико великог броја свједока, који су давали свој слободан исказ и одговарали на питања бранилаца и судија, није се чуо ни један једини јак, крупан, ваљан и темељан аргумент на основу којега би, они који се већ 18 мјесеци налазе у притвору, могли бити у наведеном судском поступку праведно (о)суђени!
Невјероватно звучи, али је истинито, барем према исказу свједока, да један министар тако значајног ресора, као што је Министарство унутрашњих послова, не буде потпуно и први информисан о тако важном организованом, планираном и „добро“ осмишљеном плану за изазивање метежа и упад организоване групе „терориста“ у црногорску Скупштину, у крајњем и да се намјерава пролити људска крв …!
Дакле, он као личност на високом државном положају, први у тако важном државном ресору, нема званичну информацију о ономе што слиједи, а његову улогу преузима неко из Специјалног државног тужилаштва и даје саопштење за јавност!? Да ли је то могуће и чији је то пропуст? Савјет за безбједност и одбрану, као најјаче и најодговорније државно тијело, не позива никога од високих државних личности да се састану и заузму став о ономе што се спрема у „уређеној и правној“ држави Црној Гори! Чудно, и више него чудно и веома симптоматично! И, таква чињеница никога у држави не занима нити да им, можда, нешто значи!?
Нити Вијеће за националну безбједност не сматра да једном министру унутрашњих послова, треба дати тако важну информацију, па макар он био и „техничка влада“ или опозиционо лице у Влади изборног повјерења! Такође, ни тако важна и од посебног значаја државна институција, као што је АНБ, нема (са)знања или неће да (д)остави информацију и (са)зове или предложи састанак са Министром унутршњих послова!? Једном ријечју, нико ништа није знао о тако сулудом пројекту – плану и у тако важним државним установама или институцијама и на службеним положајима. И само специјално државно тужилаштво „има о свему (са)знања и чврсте доказе“ па са њима баш на дан избора у поподневним часовима излази у јавност?! Ко може тако нешто прогутати или над тим затворити очи и зачепити уши? Гдје то може проћи и зарад чега се ћутало о томе?
Дакле, тако важна држа(в)на „тајна“ сакрива се од оних који би морали да по закону, државном положају и функцији буду обавијештени, а по Црној Гори се врше хапшења „терориста“! На крају, од великога броја „терориста“ испаде да су само њих петнаесторица откривена и притворена, док се за „осталима трага“ до данашњега дана, а неки су „недоступни“ државним органима Црне Горе и њихова се имена знају. Такође, неки су били ухапшени па одмах „пуштени да се бране са слободе“!?
Шта послије овог свједочења и исказа рећи за све оно што се дешава са осумњиченима, оптуженима у афери „Државни удар“ и за шта их терети оптужница Специјалног државног тужиоца? Да ли ће и остали предложени свједоци током свога свједочења нешто више рећи од онога што би могло „доказати“ оптужницу или ће се и даље у недоглед низати веома танки и на стакленим ногама сумњиви аргументи, а за које се судски органи хватају као утопљеник за сламку спаса!
А шта тек рећи за свједока сарадника Сашу Александра Синђелића и свему ономе што је навео као „доказни“ материјал уперен против оптужених? Вјерујем да присутни адвокати, као одбрана, имају много јаких аргумената да оптужницу готово у потпуности анулирају. Такође, шта рећи за исказе, аргументе „свједока“ Паје – Мирка Велимировића, који је (от)крио – (при)јавио цијели случај? Да ли се на основу тих и таквих изјава наведене двојице „крунских свједока“ може нешто крупно наћи, а да је оптерећујуће за оптужене – осумњичене и да ли су они још по нешто рекли, а што би могло да компромитује цијели случај „Државног удара“? Никако да се неко сјети њихових изјава шта и по чијем налогу су радили? На веома климавим ногама и клизавом терену њихови се докази налазе!
Послије свега онога што се до сада могло чути на претресу са „суђења вијека“ за „Државни удар“, намеће се једно веома озбиљно питање, а оно би гласило: „Шта ако је све наведено, што се ставља на терет оптуженима, (до)говор и (про)извод једне режије, монтаже и фикције неких паравојних, парадржавних и безједоносних органа и људи“? Чиме би се то могло (о)правдати? Није, ваљда, да ће бити да је налог за хапшење „терориста“ од стране Специјалног државног тужилаштва био лична или самостална иницијатива као „захтјев политичког тренутка“ у циљу (не)чијег добијања још једног мандата и опстанка на власти!?
Да ли ће и до када да траје ова „судска фарса“, као примијети један од оптужених? Очигледно је, барем према заказаном датуму саслушања осталих поредложених свједока, да би епилог овога суђења могао услиједити негдје на годишњицу од почетка јавнога преноса из суднице Вишега суда у Подгорици.
За сада, могло би се рећи или дати одговор на постављено питање из наслова овога текст да нема ефикасног и прав(н)ог лијека „суђењу вијека“, барем гледајући на аргументе са којима располаже Специјално државно тужилаштво, а Виши суд у Подгорици води овај судски процес и јавни сервис врши пренос већ скоро осам мјесеци. Оно што је извјесно јесте, да ће се одужити суђење за неколико мјесеци, и даље ће се саслушавати свједоци „релевантни“ за оптужницу којом се терете они против којих је подигнута, а упитно је са каквим исходом – епилогом!
Наравно, треба све доказе прикупити, анализирати, градирати, сучелити и на крају свега што је било потребно донијети пресуду. Биће занимљиво чути епилог који ће бити преточен у рјешење од стране Вишега суда у Подгорици у кривичном предмету „Државнога удара“ односно суђења за терористички напад, ако кад дођу до њега они који су мјесецима у притвору!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Danilovic ih je rasturio
Мирко пази метак хвала Славко.Тик Так комедија.