• Издвојено
• Поглед

Или Косово или туђина за господара

1 min read

7 година ‎ Слобода

Од када је Запад одлучио да се умијеша у спор око српске покрајине Косово и Метохија, тачније, од када је поставио себи за циљ да подржи албанске сепаратисте и ову територију одвоји од Србије

Космет

Пише: Срђан Шљукић

Од када је Запад одлучио да се умијеша у спор око српске покрајине Косово и Метохија, тачније, од када је поставио себи за циљ да подржи албанске сепаратисте и ову територију одвоји од Србије, од западних политичара непрекидно слушамо како Срби треба да напусте митски приступ косовском проблему и да се окрену ономе што се назива „рационална политика“.

Према овом ставу, који се преко медија неуморно понавља стотинама и хиљадама пута, Срби су „заробљеници“ митског приступа Косову, који спутава економски и свеукупни друштвени напредак. Умјесто што то чине, а да би се усмјерили ка бољитку, Срби треба да се одрекну ирационалних митских представа о Косову и прихвате рационалну политику која води економском просперитету. Та „рационална политика“, наравно, води право у ЕУ и НАТО.

За сваког се мислећег човјека при свему овоме отварају извјесна питања, на која одговор нипошто није лак. Какав смо ми то народ, када се упорно држимо неких фантастичних представа о Косову, умјесто да намјесто њих имамо економски и друштвени напредак? Како је могуће да као народ правимо тако ирационалан избор, упркос вишедеценијском убјеђивању (тачније, „испирању мозга“), санкцијама и бомбардовању? Са друге стране, чињеница је да што српски политичари више прихватају „рационалну политику“ Запада, код нас је стање све горе.

Излази да што се више „ослобађамо митова“, све лошије живимо. Одговор се крије у поимању мита и његове улоге у политици.

Наиме, митови нипошто нису „празне приче“, „духови прошлости“, „фантастичне представе“ у које вјерују само „примитивни људи“. Напротив, њих треба видјети као неопходан елемент културе, који у сваком друштву врши одређене, веома значајне функције.

Митови у себи садрже мноштво вриједности битних за једно друштво, које легитимишу његове институције и поступања, нарочито у времену сукоба, када је потреба за друштвеном кохезијом најизразитија. Мит је нужан састојак свих људских друштава, а не само архајских и традиционалних.

Ово даље значи да ако напустите једне митове, ви ћете усвојити друге, редовно туђе. Сваки народ има своје митове, приче из прошлости са вредносним садржајем, које му дају
моралну снагу и омогућују да се носи са недаћама разних врста, од економских криза до ратова: имају их Руси, Кинези, Иранци, али и Енглези, Њемци, Французи, Американци. Сви они љубоморно чувају своје митове, јер добро знају њихов друштвени значај.

Веома често, ти су митови везани за неки дио територије, који се онда посебно чува и од кога се не одустаје ни по коју цијену. Покушајте само да Јеврејима „објасните“ да треба да се одрекну Јерусалима зарад некакве „рационалне политике“ или, пак, Американцима да Аламо треба да припадне Мексику, па се сигурно нећете добро про-
вести.

Свака политика држи се одређених митова и о њима води рачуна и нема, нити може бити, некакве „демитологизоване“, „рационалне“ политике. За српски национални идентитет Косовски мит има кључни значај.

Вриједности које се кроз њега изражавају инспирисале су десетине генерација кроз многе вјекове, пружале снагу и вјеру у будућност и у најтежим моментима за наш народ, повезивале Србе не само на просторима Балкана, него и у цијелом свијету.

Зато Косово и Метохија за Србе представљају територију од посебног културног значаја, као што су то за Швајцарце Алпи, за Румуне Карпати, за Јермене планина Арарат.

Отуда би одустајање од Косова за Србе, заправо, значило одустајање од себе самих и, највероватније, нестанак са историјске позорнице. О овоме свака српска политика према Косову и Метохији мора да води рачуна, ако жели да се уопште назива српском.

Одрицање од Косова и Косовског мита у ствари би представљало прихватање других митова, прије свих мита о позваности Запада да буде морални судија свима у свијету.

Управо тај мит о моралној изабраности Запада јесте оно што стоји иза такозване „рационалне политике“ која нам се непрестано нуди и која изражава интересе западних влада и компанија, док за нас Србе никако не мари.

Треба ли да се одрекнемо својих вриједности и својих интереса, како бисмо прихватили туђе? То је избор који лежи иза приче о „митском“ и  „рационалном“ приступу политици. Прихватањем туђих митова, тј. туђих вриједности, ми бисмо заправо прихватили туђина за господара.

Или Косово или туђина за господара

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: