Илегално тржиште оружја: Има за кланове, а и за шверц према ЕУ

Западни Балкан остаје главни извор илегалног оружја у Европи, а Глобални индекс организованог криминала из 2023. године показује да је трговина оружјем која укључује шест земаља Западног Балкана и даље виша него у цијелој Европи. То се наводи у једној од посљедних публикација Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала (GI-TOC).

У тексту насловљеном „Криминалци и даље бирају Западни Балкан за оружје“, наводи се да оружје наслијеђено из сукоба деведесетих и даље представља пријетњу, преноси Портал РТЦГ.

„Крајем деведесетих и почетком 21. вијека на Западном Балкану значајна пажња била је усмјерена на малокалибарско и лако оружје због сукоба у бившој Југославији и немира у Албанији. Иако се пажња међународне заједнице од тада усмјерила ка новим сукобима који су избили негдје другдје, регион је и даље препун оружја, што доводи до насиља у земљи и иностранству.

Неколико монструозних злочина у последњих годину дана изазвало је огорчење у региону. У августу је мушкарац уживо преносио на Инстаграму убиство своје бивше супруге и још двије особе у Босни и Херцеговини.

Три мјесеца прије тога, Србију су потресле двије масовне пуцњаве у року од 48 сати у којима је погинуло 18 људи. У првом, 3. маја, учествовао је ученик седмог разреда који је убио осам ученика и радника обезбјеђења у једној београдској школи, тешко рањена дјевојчица преминула је неколико дана касније. Дана 4. маја још осморо људи убијено је у нападима у селима јужно од Београда, које је извео 21-годишњи мушкарац са арсеналом илегалног ватреног оружја.

Глобални индекс организованог криминала из 2023. године показује да је трговина оружјем која укључује шест земаља Западног Балкана и даље виша него у цијелој Европи – регион има скор 5,42 у поређењу са европским просјеком од 4,60 од укупно 10, при чему је 10 највиши ниво криминала.

Док оружје наслијеђено из сукоба деведесетих и даље представља пријетњу, а људи у региону имају тенденцију да га држе као заштиту од будуће нестабилности, избијају нови трендови, у распону од високо организованих криминалних група које траже оружје велике снаге до претварања гасних пиштоља у смртоносно оружје.

И криминалци и цивили и даље имају приступ малокалибарском и лаком наоружању, као и јуришним пушкама и ручним бомбама. То повећава ризик од несрећа и убистава. Према анализи Центра за контролу малокалибарског и лаког оружја у Југоисточној и Источној Европи (СЕЕСАЦ), број оружаних инцидената повезаних са организованим криминалом готово се утростручио у овом региону и попео са 49 на 134 у периоду од 2019. до 2022. године.

Међутим, доступност илегалног ватреног оружја на Балкану има безбједносне импликације које премашују регион. Траг оружја коришћеног у терористичким нападима у Паризу новембра 2015. године и Бечу новембра 2020. године водио је до Балкана, док оружје и ручне бомбе из региона подстичу насиље криминалних група у Шведској.

Експлозиви, противтенковски ракетни бацачи и противпешадијске мине са Западног Балкана доступни су на црном тржишту и појављују се у зонама сукоба широм свијета. Други тренд је жеља криминалаца са Балкана да набаве што моћније оружје, посебно са запада. То обухвата најновије марке пиштоља, као што су Хеклер и Кох, Берета, Глок, Сиг Сауер, Валтер и Колт, али и јуришне пушке велике снаге.

Ово оружје се обично добија у мањим количинама и више представља статусни симбол или чак колекционарске предмете него дио арсенала. Ипак, оно исто тако може подстаћи надметање у наоружању између сукобљених група, о чему свједочи текући сукоб између два црногорска клана, кавачког и шкаљарског. Иако су пожељни пиштољи са запада, понуда диктира да је највећа потражња за пиштољима домаће производње као што су Застава ЦЗ и Застава М57 Тетејац српске производње, као и аутоматским пиштољем Застава М84 Шкорпион, који су коришћени у већини убистава повезаних са организованим криминалом у Црној Гори.

Међутим, у оптужници Специјалног државног тужилаштва Црне Горе против припадника „кавачког клана“ наводи се низ другог оружја одузетог од групе, укључујући пиштоље Берета и Чешка Збројовка, револвере Смит и Весон, као и Хеклер & Кох.

Трећи тренд је конверзија гасног и сигналног оружја (несмртоносног оружја намијењеног за самозаштиту, спорт или у друге сврхе) у оружје које може испалити праве метке. Конверзија релативно јефтиног оружја, често поријеклом из Турске, омогућава трговцима да продају преиначено ватрено оружје за чак 10 пута вишу цијену од првобитне. Такво оружје је посебно популарно међу малољетним преступницима јер је јефтино, али им даје имиџ „опасног момка“. Продаје се на црном тржишту и изазива све већу забринутост полиције.

У региону је пронађено неколико илегалних фабрика за модификацију оружја, укључујући село близу Тиране у Албанији у јуну 2022. године и у општини Столац у Босни и Херцеговини у јануару 2021. године. Такође, постоји значајно кријумчарење оружјем унутар региона. Раније је илегално ватрено оружје углавном кријумчарено из Босне и Херцеговине у Црну Гору и Хрватску, али сада се кријумчарење врши у оба смјера, дјелом и због све веће нестабилности у Босни и Херцеговини.

Службеници Управе царина Србије на граничном прелазу Мердаре, заплијенили су 6. јануара 2024. године, 45 комада ватреног оружја са пригушивачима и муницијом из путничког возила које је долазило из Приштине. Вриједи напоменути да упркос масовном приливу оружја у Украјину и потенцијалном преусмјеравању неких легалних залиха на незаконито тржиште, Западни Балкан остаје главни извор илегалног оружја у Европи. Тренутно је оружје на Западном Балкану још јефтино и обилно, а регионалне залихе повећавају унутрашњи токови из Турске преко Бугарске, посебно гасног или сигналног оружја. Цијене оружја на црном тржишту на Балкану њеису се много промијениле од руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Поставља се питање шта ће се десити након рата у Украјини? Да ли ће Украјина замијенити Западни Балкан и постати главни извор илегалног оружја или ће се инфраструктура трговине људима коју су створили балкански актери у посљедње три деценије потенцијално користити за кријумчарење оружја из Украјине у западну Европу и Скандинавију? Друга потенцијална рута за велике количине оружја могла би бити поморска рута из Одесе, која је била средиште трговине оружјем прије руске инвазије. У овом послијератном сценарију, веће количине оружја слале би се новообновљеном поморском рутом дуж западне обале Црног мора, све до уласка у ЕУ преко Бугарске, или чак преко Румуније у Дунав“, наводи се у тексту GI-TOC.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: