Икона Гојковица
Сакриј ми лане, сестрице, клеко!
Милица Краљ
У сетној трави заспао цвет.
Сунце заборавило да изгреје.
Сузом увезан самотни свет.
И црни снег засипа. Веје.
Ту млада Гојковица јагње доји.
Из беле дојке – црно млеко.
Из црног млека – суза бела.
Језером Балшићку зазива. Моли:
– Сакриј ми лане, сестрице, клеко!
И дивља матица стршљене роји.
Уснуо Скадар у тузи тела.
Везиља срмом сплиће боли.
Милица Краљ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Милице Краљ, Ти си Царица Милица српске Поезије, независно је ли у питању женски или мушки рукопис!