• Колумне
• Поглед

Идеолошки парадокс: Споменик Брозу, уз рушење Броза

1 min read

6 година ‎ Војин Грубач

Постављање споменика Јосипу Брозу у Подгорици представља невјероватни феномен у сваком смислу: психолошком, социјалном, политичком, метафизичком,…

Војин Грубач

“Хеј Славени”, и помамна водитељка

Наиме, ради се о емисији РТЦГ под називом “Аргументи”, емитованој 29. октобра 2018. године, с темом “О подизању споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици”.
Гости те емисије су представљени овако: Нела Савковић Вукчевић, секретарка Секретаријата за спорт и културу главног града, историчари др Аднан Прекић и др Радован Фемић, као и Слободан Мирјачић, предсједник никшићког одељења организације “СУБНОР и антифашисти Црне Горе”.

Уредница и водитељка емисије је била новинарка Татјана Дебељевић, која је направила невјероватни скандал својом неваспитаношћу, и то на почетку четврте минуте емисије.

Наиме, водитељка је рекла старом Мирјачићу да му је припремила музичко изненађење, те пустила химну “Хеј Славени”.

Мирјачић је одмах устао на химну те, искривљен од старости и болести, стојао с тијелом згрченим у облику упитника, или српа, па трепћући, с чуђењем, посматао на водитељку емисије.

А водитељка Татјана Дебељевић, заваљана дупетом о столицу, цинично се смјешка у његовом правцу, умјесто да устане и подржи остарјелог госта.

Тотални непрофесионализам, апсолутна неваспитаност, суманута безосјећајност водитељке. која је на почетку емисије ставила титовку на главу, из непознатог разлога?!

Елем, гошћа емисије Нела Савковић Вукчевић је устала 14 секунди послије почетка химне, послије чега се водитељка збунила, схватајући да је тотално забрљала, те позвала Прекића да заједно устану, што су урадили тек у двадесетој секунди емитовања химне.

Елем, само је још недостајало да Дебељевићка поклони торту старом Мирјачићу, са шећерном петокраком као украсом, те да му је тресне под ноге, да се и Мирјачић и сви гости од те разлетјеле торте темељно улијепе.

Мада, торта је била, али у другом смислу.

Наиме, послије блама око наустајања на химну, видитељка се умудрила да постави следеће невјероватно питање: “Господине Мирјачићу, јесте ли увијек устајали на ову химну, и је ли било оних који не устају”?! Можете замислити, који цинизам?!

СУБНОР, од једног старца и хрпе млађаних чудака

Интересантно је да на ово јавно иживљавање над старим човјеком није реаговала организација којој Мирјачић припада, а то је “СУБНОР и антифашиста Црне Горе”, на чијем је челу књижевник Зувдија Хоџић који је, да све буде занимљивије и комичније, рођен 1. августа 1943. године у Гусињу.

Укратко, тај лик је био беба, која је са годину и девет мјесеци живота дочекала крај Другог свјетског рата, да би сада “предводила борце НОБ-а”?!

Управо зато, Хоџић није ни могао стати у одбрану части господина Мирјачића јер, да има здраве резоне, тада би Мирјачић био предједник тога СУБНОР а, а не он, који је партизане само видио на филмовима.

Све су прилике да су Зувдија Хоџић и Татјана Дебељевић васпитани у истом духу, у складу с моралним посрнућем данашњег времена.

Посебно је питање – како може бити да у СУБНОР-у као чланови ординирају ликови који Другог свјетског рата нису видјели, јер је очигледно да својим присуством праве циркус од те организације?!

А управо су они иницирали да се подигне споменик Брозу, иако су прије пар деценија мирно посматрали трансформацију Савеза комуниста Црне Горе у буржоаске ДПС, СДП, …, које су се нашле на челу буржоаске револуције у Црној Гори.

Исто тако су, ови СУБНОР- овци, без ропота отћутали отимање државне својине, пљачкање и уништавање државних предузећа по Црној Гори, пљунувши на све идеале партизана и комуниста, укључујући оне о социјалној правди, неизрабљавању људи, међусобном уважавању разних народа.

Управо зато, вјероватно би се у Црној Гори морала увести државна награда- “Орден за лудило”, која ће се свечано уручивати лидерима идеолошке неадекватности код споменика Брозу, и то на дан његовог монтирања.

Споменици бесмислу дукљанске изопачености духа

Све ово говори о лудилу данашњег времена и темељној изопачености твораца државне идеологије, који се такмиче у стварању стресова становништву.
И није дизање споменика Брозу једини симбол те унеређене идеологије.

Исто се дешава и са споменицима Његошу, Светом Петру Цетињскоме, краљу Николи, јер сада те три велике историјске личности Црне Горе прати идеолошки прогон, кроз тутњаву државних медија да су они били: геноцидни на перу, геноцидни на дјелу, те као великосрпски великосрби и поборници Душановог царства – неподобни данашњем времену, па се са њима “не може ићи у Европу”?!

А споменици су им већ дигнути. И шта сад?
Паралелно томе, дукљански државни идеолози, који су темељно срушили све остатке комунизма и социјализма у Црној Гори, као и социјалне правде, сада се, одједном, боре против некаквих “четника”, које помамно траже својим сљепачким буржоаским штапом.

Иако је свима јасно да су, у рушењу идеала комунизма, дукљански идеолози највећи четници савремености, јер су то тако темељно и ефектно одрадили, да се негдашњи четници могу само црвењети од стида, и побити носеве о ледину због неспособности у “рушењу петокраке”.

А ко су они, ти сатирачи социјализма у Црној Гори, треба само погледати добитнике Тринаестојулске награде, око које се ти ликови утркују, не због тога славног датума, већ због матријалне награде која им том приликом следује.

Па да, Броза су се ријешили! Сада су им “четници главни проблем”, помало Св. Петар Цетињски, Његош и краљ Никола, а осталих проблема скоро да и немају, јелте!?