Ideja carinske unije je karikatura SFRJ

Ozbiljna ekonomska kriza u Evropi i nove političke realnosti u regionu sve više podstiču ideju o novim načinima integracija ili bar interesnog objedinjavanja država nastalih krvavim raspadom SFRJ.

Tako je na Samitu lidera Zapadnog Balkana u Trstu promovisana ideja carinske unije u čiji bi sastav ušle četiri članice bivše Jugoslavije – Srbija plus Kosovo, BiH, Crna Gora i Makedonija, kao i Albanija. Nema Hrvatske i Slovenije, jer su u EU.

Kome bi išla naruku obnova, u bilo kojoj formi, jugoslovenskog prostora? Koji su ekonomski i politički razlozi za takav projekat? Ko bi od toga imao korist i kako bi u svemu prošla Srbija?

Istoričari smatraju da bi stvaranje, naravno u nekoj drugoj formi, mini-Jugoslavije odgovaralo onima u Evropskoj uniji koji ne žele njeno dalje proširenje ili strahuju da bi Srbija i Srbi mogli da priđu Ruskoj Federaciji u nekom budućem, možda dubljem sukobu nego što je trenutni, prenosi Iskra.

Upozoravaju, istovremeno, da bi Srbija, s obzirom na prethodna iskustva sa stvaranjem zajedničkih država, trebalo da bude u najmanju ruku oprezna. Istoričar Predrag Marković kaže:

„Tu bi ušlo ono najgore što je ostalo. To bi bila karikatura Jugoslavije. Takvom nečem se ne bi trebalo radovati.“ On smatra da objedinjavanje ovog prostora bilo bi utješna nagrada zemljama koje neće skoro postati članice EU.

Marković dodaje da je ova ideja posledica procesa poznatog kao Evropa u više brzina, jer je očigledno da skorog proširenja Unije neće biti.

Da se zemljama  Zapadnog Balkana ne smiješi skoriji ulazak u EU, ali i da postoji realan strah od približavnja Rusiji, potvrđuje i izjava italijanskog premijera Paola Đentilonija:

„Proširenje EU nije tu, iza ugla. Unija mora da drži otvorena vrata zemljama Zapadnog Balkana ili da rizikuje da Rusiji i drugim globalnim silama dozvoli povećanje uticaja u regionu.“

Na ovu izjavu italijanskog premijera, Marković komentariše

„Sve one koji smatraju da treba da se opredijelimo „ili EU ili Rusija“ upućujem na primer Ukrajine, koja je odabrala sukob sa Rusijom, a od EU nije dobila ništa.“

Da Marković nije usamnjen u ovakvom stavu prema EU, tvrde iz Centra za strateške alternative, smatrajući da EU hoće, s jedne strane, da pokaže kako i dalje brine o Balkanu, a sa druge da na perfidan način istisne Rusiju. Dušan Proroković, ispred Centra smatra da nema nikakvog obnavljanja Jugoslavije:

„Tu priču potenciraju njemački mediji, njima je širenje takvih vijesti u interesu, pošto je nepostojanje ideja u Berlinu oko toga šta raditi sa Balkanom hronično“

Po riječima Prorokovića, Njemci bi da na našem prostoru održe uticaj, svjesni da popularnost EU opada, a kako širenja EU na Balkan neće biti, sada moraju nekako da pokažu da na brdoviti Balkan nijesu zaboravili. Što se tiče ideje o zajedničkim ekonomskim prostorom i dalje ostaje predmet ideja, bez konkretne razrade.

I istoričar Čedomir Antić misli da do stvaranja nekakve nove Jugoslavije ne može doći. Uspostvaljanjem CEFTA, pojašnjava Antić, države Balkana koje još nisu postale članice EU uspostavile su zonu slobodne trgovine.

Evropski zvaničnici smatraju da bi u slučaju staranja nove države Srbija bila igrač broj jedan i da bi sve ostale zemlje gravitirale prema njoj. Baš kao što je Beograd bio centar u SFRJ, tako bi bilo i u novoj uniji, pišu evropski mediji.

Dušan Proroković ocenjuje da nije sigurno da li bismo mi u novoj zajednici dobili ili izgubili, te da to zavisi od konkretnih rešenja i napominje:

“ U slučaju da se formira carinska unija, mi bismo izgubili povlašćeni pristup ruskom tržištu, što nam nije u interesu.“

Zaključak je da carinska unija nije rješenje kako ne za Srbiju, tako ni za ostale države bivše nam domovine. Kakav epilog slijedi, to u ovom trenutku niko ne zna.