И Дража и Драгиша били су – Русофили!

Пише: Јован Лакићевић

Скорашња, кратка агенцијска вијест о судској рехабилитацији Николе Калабића, команданта Горске гарде у Отаџбини, била ми је повод да се присјетим историјских збивања и личности , чија судбина ни до данас није до краја расвијетљена. И не толико због њих, готово заборављених, колико због нас, данас и сјутра. Нама за наук.

Ознина, а потом Удбина монструозна конструкција о издаји Н. Калабића и о томе како је уз његову помоћ ухваћен први антифашистички герилац у поробљеној Европи, Д М , одавно је, благо речено, била на танком леду.

За оне малобројне, но добро обавијештене, нема дилеме: Дража је, на превару својих „пријатеља“ и „савезника“ Енглеза, ушао у њихов авион, негдје на импровизованом аеродрому у Шумадији, да би потом био изручен њиховом узданом агенту Ј. Брозу, у Батајници. (Невољник Дража је све вријеме мислио да га, обољелог од тифуса, воде у Каиро, или већ не знам гдје, на лијечење!)

Овом приликом, дакле, не бих о Н. Калабићу, који је, све су прилике, завршио као и генерал М. Недић, „искачући кроз прозор“ испред својих пратилаца, злогласне и злочиначке Озне…

Хтио бих да кажем нешто о Дражи, којега је Брозова агитпроповска пропаганда ставила у исту раван са Брозовим пријатељем из исте, енглескје агентуре, Павелићем, изједначавајући антифашисте четнике са слугама Трећег Рајха, усташама! И у тој „историји“ живимо и до ових дана.

За разлику од Броза, који је, по тврдњама мог колеге Д. Лучића, био четвороструки агент(!), Ватикана, Абвера, НКВД и Емајлсикса, Дража није имао никакве шансе, ни у току рата, а поготово, након њега! Уосталом, све смо видјели, али, изгледа, ништа нијесмо, ни схватили, ни научили! Но, што би рекли, умнији од мене, Морачани – да не ширим причу.

И Дража и његов „идеолог“ Драгиша Васић, били су – русофили . (Можда и већи од мене, мада им то ја никад не бих признао! Шалим се, наравно.)
Драгиша Васић, један од најбољих српских приповиједача, био је резерни мајор српске војске на њеном тегобном путу кроз непријатељску Арбанију до Мора и Солуна. Његове дневничке забиљешке урезале су ми се заувијек у памћењу о тадашњем злочиначком понашању Арнаута. И ту се, до данас, ништа није промијенило!

Морам да кажем да не знам ништа о везама КГБа са Драгишом Васићем. Али сам увјерен да је управо он био кључна копча Д. Михаиловића са Москвом. И то, све вријеме Другог великог рата.

И, када су се, у јесен 41. срели Тито и Дража, у Брајићима, надомак Г. Милановца, и Дража и Васић вјеровали су да је Броз руски генерал Лебедев, па су га поштеђели ликвидације…

То ће им се, касније, жестоко осветити.

Када се, касније, при крају рата, Драгиша Васић, одвојио од Драже, под досад неразјашњеним околностима, и прикључио покрету Павла Ђуришића, у одступању према „савезницима“, у Аустрији, остаће свједочење, да је Драгиша Васић, заједно са Павлом Ђуришићем, био, не спаљен у Јасеновцу, од усташа као и 15о црногорских и херцеговачких официра ( који су предали оружје усташама на ријеч Секуле Дрљевића) , већ претестерисан оним дугачким шумским тестерама…

Елем, Драгиша Васић, не знам како, откад и због чега, био је све вријеме Великог рата на вези са совјетским НКВДеом. Дража је био – русофил. Добио је високо руско одликовање још 1936. када је био обавјештајни официр Краљевине Југославије у амбасади у Прагу. У вријеме кад је Југославија била у „ратном стању“ са Совјетским савезом.

О томе би, боље од мене. могли да посвједоче историчари С.Терзић и Р. Калабић.

Оно што ми је својевремено била велика загонетка, а одавно већ није, јесте понашање Москве у процесу генералу Михаиловићу 1946. године. Тада Москва није ни прстом мрднула, како се то народски каже, да руски симпатизер Дража остане у животу. Они који знају да је тадашња Стаљинова десна рука, Лаврентиј Берија, Грузијац, као и Стаљин, агент Емајлсикса, фаворизовао Броза, а не Дражу, као и његов капо Черчил, биће им јасно.

И, кад смо већ код Берије, то је онај исти зликовац који је, по диктату Лондона, скројио план о ликвидацији 20 хиљада пољских официра у Катинској шуми, 1939. године, како би се направила зацементирана свевремена мржња Пољака према Русији,

Берија је одговоран и за ликвидацију стотине српских комуниста, из Србије и Црне Горе, претежно по дојавама Валтера (Ј.Броза), од доктора Симе Марковића, браће Вујовић, до ровачког метохијца Петка Милетића, који му је био конкуренција за челну функцију КПЈ и многих других. Берија ће се постарати да по вајкадашњој рецептури, још од Аристотела, Стаљину проспе ситан отров по страницама Библије, коју је негдашњи богослов имао обичај да изнова увече чита. И тако ће му доћи главе. Слаба је утјеха што је одмах након Стаљинове смрти, откривен као агент Емајлсикса и стријељан. И превише је зла за свог пасјег живота, починио.

Ово је, можда, прилика, да још једном на овом Порталу поновим: бесмислени су покушаји да се пронађе гроб генерала Михаиловића. Њега, једноставно – нема. О томе су се својевремено постарале његове убице, знајући да би његов гроб могао да буде будуће српско светилиште.

По свједочењу возача ондашњег ЦК СК Србије, Душана Влајковића, које је недавно обзнањено, Дражу је својеручно убио Брозов џелат, Крцун Пенезић.

Када је комби, у коме су возили Дражу према Авали, да би га тамо стријељали и сахранили, због неког квара застао у Ракоивици, Крцун је отворио врата да би се зликовачки наругао команданту ЈКВ у отаџбини. Дража га је, по свједочењу возача Влајковића, пљунуо. Тада је Крцун, који је, све су прилике, био швапско копиле, рођено у Ужицу непосредно прије пробоја Солунског фронта, испразнио шаржер, пуцајући у Дражу.

Кад су стигли на Авалу, код већ ископане гробнице , ставили су у раствор одговарајуће кисјелине Дражино тијело, како би се и кости раствориле. Главу ће, касније, са М. Минићем, понијети до Рудника(?), да би је прије двадесетак година откопали, донијели у смедеревску Жељезару и спалили!

Ми који смо се потрудили да, макар са великим закашњењем, сазнамо своју праву историју, сјећамо се да је управо у овим мајским данима, на Равној Гори, обзнањен први покрет отпора у поробљеној, хитлероваској Европи. Захваљујући Теби и српским патриотама, поштовани генерале! Нека вам је вјечна слава и хвала!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: