И БУДУЋИ ОФИЦИРИ У ШКОЛИ ГУСАЛА, Ђоко Копривица у “Наслеђу”
„Манастири , гусле и гудало, то је српску вјеру очувало“, цитира чувене стихове у емисији „Наслеђе“ Националне ИН4С телевизије чувени народни српски гуслар Ђорђије Ђоко Копривица.
Он се подсјетио својих првих контаката са гуслама у родним Бањанима, а затим и дослака у једну београдску школу, гдје је доживио као средњошколац непријатност баш због овог славног инструмента, јер је осамдесетих слава гусала била заборављена скоро, а чувари традиције исмијавани:
„Дошло је до тога да сам чак мислио да напустим школу“.
Награду за труд и рад и дубоко увјерење да чува своју вјеру пјевајући уз гусле као што је монаси чувају молитвама у манастирима, добио је након 30 година у виду једног пријатног догађаја. Његов син је као средњошколац замољен да загусла пред вршњацима, а гуслар Ђорђије Копривица је страховао да ће Огњен опет проћи кроз шта је и он. Међутим, изазвавши одушевљење, без младог гуслара скоро да након тога није било рођендана међу другарима, а да није био позван да запјева уз гусле.
У овом издању Наслеђа можете чути о историји црногорске ношње, које је гост донио у студио, а затим и о дјеловима гусала и традиционалним орнаментима на њима, и материјалу од којег се који дио прави. У интересантним анегдотама ћете чути и о каменим гуслама које праве његови земљаци, о биткама и јунацима који се описују у епској пјесми, а и о школи гусала кроз коју су прошли многобројни народни пјевачи. Посебна занимљивост коју нам открива је ко су полазници ове школе, међу којима је и десетак будућих официра, студената завршне године Војне академије у Београду.
„Од Азије, па све до Карпата,
Један другог држасмо за брата“, изговара стихове Ђоко Копривица, говорећи о старости гусала, за које каже оправдано да су старије од манастира.
Књажевина Црна Гора 1909.г. Попис: 98% зборило СРПСКИ_Ћирилицом и 2% албански.