„Hvala“ dr Mugoši: U Srbiji se na korona-test čeka dan, u CG – desetak
1 min read
foto: dw.com
Piše: Nemanja Nikolić
Decenijska halapljivost i neodgovornost direktora Instituta za javno zdravlje, Bobana Mugoše, eskalirala je u proteklom mjesecu. Isključivo on se može smatrati odgovornim što građani čekaju čak desetak dana na rezultate korona-testova. Ova činjenica djeluje porazno, jer je od presudne važnosti da se zaraza otkrije na vrijeme i odredi pravilna terapija.
Dr Mugoša je ostao bez potrošnog materijala. Sumnja se da je problem u tome što on posluje samo sa privilegovanim dobavljačima. Nameće se pitanje – ako je nestašica globalni problem, kao što tvrde, zašto onda u okruženju ne fali tog materijala. O tome koliko je država mogla da uštedi da su ranije uveli privatne laboratorije u zdrastveni sistem i da ne govorimo, mećutim – opet bi se moglo govoriti o interesima dr Mugoše.
Računica je prosta – lokalnim laboratorijama za test plaćaju 50 evra, dok se za isti koji se šalje u Njemačku izdvaja 56. Na 50 000 testova, neko je zaradio oko 300 hiljada evra.
Iz Instituta, konačno, kažu da su počeli da šalju testove privatnicima: Međutim, pitanje je da li je to urađeno samo da se zamagle oči javnosti, dok se još koja tura ne progura ka Njemačkoj. O troškovima se ćuti i niko ne pominje kako se uzorci ekspeduju do tamo i koliko košta privatni avio kojim se šalju testovi za Njemačku.
Mugoša bi očito da prikrije svoje pogreške i rast epidemije svali na Mitropoliju. Umjesto da tužilaštvo njega poziva na razgovor, oni zovu dr Jelenu Borovinić Bojović.
Sumnja se da dr Mugoša, na ovaj načun, nastavlja da decenijskom praksom. I pored dobre plate i primanja od nekoliko hiljada evra mjesečno, odrešene poslove velikodušno „prepusti“svojoj privatnoj laboratoriji.
Koliko je samo ljudi pomrlo jer nije uveo HPV vakcinu koja je jedina prevencija sedam malignih bolesti kod žena i muškaraca, naročito imajući u vidu koliko žena umre od raka grlića materice. A zašto je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja nije uvela tu vakcinu, koju razvijene zemlje koriste više od deset godina, neke i dvadeset.
Nadajmo se da će u vremenu pred nama biti temeljno preispitani uloga i odgovornost onih koji su bili zaduženi da brinu o javnom zdravlju, a ipak su prvenstveno mislili o vlastitom „džepu“.