Hrvatski domobran iz „Oluje“, piše antisrpske rezolucije: Šta je Piculu preporučilo za izaslanika EU

Biti izaslanik Evropskog parlamenta za pojedinu zemlju birokratski je posao koji podrazumeva pisanje godišnjeg izveštaja kojem se u plenumu jedva posveti jedan dan.

U pitanju je tekst koji ne mora da bude, a gotovo po pravilu i nije, zasnovan na objektivnim činjenicama, već na utisku izvestioca.

Dakle, sve je u oku posmatrača. Ipak, time koga izabere za izvestioca, Brisel zemlji kandidatu šalje određenu poruku.

Nije iznenađujuće što su predstavnici srpske vlasti danas reagovali da im je jasna poruka poslata imenovanjem hrvatskog poslanika Tonina Picule na ovu funkciju. O čemu je reč?

Dobri „domobran“ koji proteruje Srbe, ali čuva pse

Picula ima višedecenijsku političku karijeru koja je počela je 1997. kada je postao odbornik u Zagrebačkoj županiji.

U biografiji na svom ličnom sajtu hvali se da je bio učesnik „domovinskog“ rata 1991-1995. godine.

„Iz njega ima i živu uspomenu: psa kojeg je, zaboravljenih od nekih srpskih izbeglica koje su navrat-nanos napuštale Krajnu spasio od sudbine koja je – kako se kasnije ustanovilo – zatekla mnoge koji nisu krenuli u izbeglištvo“, pisalo je u biografiji, u međuvremenu izmenjenoj, ali je trag o njoj ostao na sajtu „Vremena“ u tekstu iz 2002. godine.

Teško je protumačiti šta je pisac hteo ovim da kaže – da je Picula time što je bio učesnik etničkog čišćenja Republike Srpske Krajini, kada su planski proterivani i ubijani Srbi, svoju humanost pokazao prema psu kojeg su „nehumani“ Srbi ostavili bežeći pred naoružanim Hrvatima?

Dakle, poruka bi mogla da bude da su životi Srba manje vredni od života jednog psa?!

Moramo ipak priznati da Picula u ovoj priči nije bio originalan, izvesni poznati pevač je već ranije popularisao priču o psima i „zlim“ Srbima.

Nakon toga presvući će vojničku uniformu, i 2000. godine zasesti u fotelju ministra spoljnih poslova. Sa te funkcije je pozdravio političku promenu u Beogradu, ali je već tada zapretio Srbiji da će morati da se suoči sa svojom prošlošću i da objasni kako je bilo moguće da Slobodan Milošević dođe na vlast.

Poslanik u Saboru je bio u četiri saziva, da bi nakon učlanjenja Hrvatske u EU postao poslanik Evropskog parlamenta u tri mandata. To mu je omogućilo da svoje antisrpsko delovanje prebaci na međunarodnu scenu.

Samo u poslednjem mandatu Picula je autor više rezolucija protiv Srbije.

Svesrdno promoviše nezavisnost tzv. Kosova i jedan je od autora Rezolucije o sukobu u Banjskoj u kojoj se Beograd optužuje za izazivanje nereda na Kosmetu, te zahteva da Milan Radoičić bude isporučen Prištini. U dokumentu se Srbiji preti sankcijama ako se ne povinuje ovom zahtevu.

Nije mu strano ni mešanje u unutrašnje prilike u Srbiji, pa je tako početkom ove godine bio jedan od autora pisma vrhu Evropske unije u kojem se zahtevalo da Brisel ne prizna rezultate izbora održanih u Srbiji decembru 2023. godine.

Rado je viđen gost u delu domaćih medija u kojima vlast u Srbiji kritikuje zbog raznoraznih stvari, od ponašanja tokom pandemije kovida 19, a oglašavao se i zbog beogradskog murala Ratku Mladiću.

Ipak, najviše mu smeta to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Više puta je Srbiji zapretio sankcijama i prekidom pregovaračkog procesa ako ne uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom, odnosno ako se ne priključi antiruskim sankcijama.

Uložio je amandman na Rezoluciju o proširenju kojim je Srbija uslovljena da mora da uvede sankcije Rusiji kao i da se preispita finansijska pomoć Srbiji.

Danas nam je pak poručio kako će se potrudi da Srbija napreduje na putu prema članstvu u EU. Nije spominjao da li misli na celokupnu državu ili na okrnjenu Srbiju bez Kosova i Metohije i to Srbiju koja je antiruska. Možda nije ni morao da kaže – već nam je jasno.

A Evropska unija? Neće biti potrebe da Brisel glumi čuđenje kada neko novo istraživanje javnog mnjenja pokaže još veći pad podrške građana Srbije evrointegracijama. Kakvi izaslanici – takva i podrška.

RT