Хрватска: Од носиоца надања до проблематичног детета

Хрватска ће бити адвокат преосталих кадидата за ЕУ, обећао је Загреб при уласку у ЕУ 2013. Четири године потом је земља у трајном клинчу са скоро свим својим суседима – а понајвише са самом собом.

Мржња према онима, који размишљају другачије, у Хрватској се не окончава са њиховом смрћу. Смрт Славка Голдстеина га је „обрадовала“, написао је свештеник Мили Пленковић прошле недеље, кад је чуо вест о смрти реномираног интелектуалца и публицисте. Он се весели, што је „мрзитељ Хрвата нестао са сцене овога света“ – тако непомириво се показао католички духовник са острва Хвара у својој фацебоок-поруци. Гледе „мора лажи“ које је Голдстеин под кринком научног ауторитета свесно ширио о Хрватској, он умрлом жели благог судију: „Јер из Библије знамо да Јахве мрзи језик лажљиви“, написао је свештеник подсећајући на Голдстеиново јудејско порекло.

Десни заокрет после уласка у ЕУ

Иживљавања овог свештеника спадају још у финије псовке, које прате Голдстеинову смрт. Висина таласа тирада мржње према преминулом антифашисти осликава заокрет у десно, који је Хрватска доживела од уласка у ЕУ 2013: чини се да су се хоризонти погођене јадранске државе више сузили него што су се отворили.

Уз то, Хрватска има и привредних проблема на претек. У већини економских статистика су бивши социјалистички ЕУ-партнери у централној и источној Европи одавно премашили некад битно берићетнију Хрватску. Чак се и Румунија може у међувремену похвалити већим бруто-националним продуктом од Загреба, који је у ЕУ статистици склизнуо на предпоследње место. И док нови егзодус радне снаге, пре свега сиротињском региону Славоније, празни земљу на велико, дотле се политичка каста Хрватске заглибљује у бесплодним идеолошким борбама.

У канџама прошлости

Као да је Други светски рат малопре окончан, у Хрватској дубоки ровови деле самопроглашене наследнике партизана и фашистоидне усташе: проповеди мржње националистичких духовника против српске мањине, спаљивање српских новина те вишемесечне дебате о томе да ли је допуштено качење комеморативне табле са натписом „За дом спремни“, негдашњим поздравом Хитлеру верних усташа. Хрвати немају времена за Европско првенство у кошарци јер се стално играју Другог светског рата, недавно је затрунио горко један сурфер на страници једног хрватског веб-портала.

Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић и стварно багателише ову усташку паролу као „стари хрватски поздрав“, који ето нажалост злоупотребљавају. Премијер Андреј Пленковић, који иначе на уму пре свега има одржавање сопствене танушне владајуће већине, изгледа да је одавно изгубио контролу над националистичким крилом конзервативног ХДЗ. Дубоки јазови у политичком крајолику појачано карактеришу слику једне земље, која није у распри само са својим суседством него пре свега са самом собом.

Сва могућа помоћ

При томе је Хрватска, независна од 1991, дуго времена важила за бебицу Запада. Пре свега Немачка и Аустрија су Загребу још за трајања Хрватског рата (1991-1995) пружиле сву замисливу дипломатску помоћ за оснажење сопствене државности као и авизириним интеграцијама са Западом. По уласку у други миленијум је дугогодишњи ХДЗ премијер Иво Санадер земљу одлучно био повео у правцу ЕУ. И дуго успевао да држи залеђеним националистичке снаге своје партије. Небројни корупционашки скандали су га темљено продрмали – и довели до иза решетака.

Зло буђење Хрватске после пријема у ЕУ

Није само растући замор од проширења, који је захватио ЕУ после трајних искустава са пријемом Бугарске и Румуније 2007, оптеретио улазак Хрватске у ЕУ. Због нерешеног сукоба око морских граница код Пирана, Словенија је месецима била блокирала приступне преговоре. Да све буде још горе, последице 2007 започете светске привредне кризе су земљу удариле свом снагом: од 2009 до 2014 је Хрватска шест година исказивала континуирани минус у расту.

Као тешко погођена држава у кризи је Хрватска приступила ЕУ 2013, под најгорим могућим предзнацима: нерећна и лоше припремљена је ова придошлица, под социјалдемократским премијером Зораном Милановићем, уклецала у нову еру. Да би спречио изручење Немачкој бившег шефа тајне службе Јосипа Перковића, оптуженог због убиства, је Загреб непосредно пред улазак у ЕУ у парламенту прогурао специјални закон о ограничењу дејства Европске наредбе о хапшењу. ЕУ партнери нису били одушевљени па су натерали Загреб да овај акт анулира.

У свађи са суседима

Успешна прича гостовање Хрватске у ЕУ до сада није била. Напротив: самопроглашени адвокат ЕУ-проширења у Бриселу све више бива доживљен као фактор сметњи у региону. Два пута је ЕУ морала да за рукав повуче Хрватску због њених недопуштених привредних санкција према бившем ратном противнику Србији. Тврдоглави инат дефинише и Хравтско поступање према осталим, не мање инаџијским партнерима из бивше Југославије.

Свеједно, да ли су у Загребу за кормилом власти конзервативци или социјалдеморкате: обзир према националистичким осећајима у унутрашној политици отежава Загребу трагање за компромисима на интернационалном паркету. Дал’ око морске границе са Словенијом, ил’ трајућег тамо-овамо са Мађарском око нафтног концерна ИНА ил’ дисонанцама са Босном око градње моста на Пељешцу: у очи упада неспособност Загреба да реши конфликте са својим суседим у кооперативној атмосфери.

Аутор: Томас Росер
Превод: Мирко Вулетић

Извор: Дојче веле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: