Христолошко освјетљавање Његошевог дјела

У склопу 11. Међународних вечери поезије у Будви одржан Округли сто о Његошу и митрополиту Амфилохију.

,,Његошева философско-теолошка мисао са посебним освртом на текстове митрополита Амфилохија о Његошу“ назив је Округлог стола који је одржан у манастиру Стањевићи, а у склопу манифестације ,,Међународне вечери поезије“ у Будви чији су организатори НВО ,,Његошеве вечери поезије“ и Јавна установа Народна библиотека Будве.

Учесници Округлог стола: отац Јефрем Дабановић (игуман манастира Стањевићи), монах др Павле Кондић, академик Синиша Јелушић, проф. др Микоња Кнежевић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Будимир Алексић, пјесник Гојко Божовић, пјесник и публициста Живојин Ракочевић и пјесник и издавач Радомир Уљаревић, истакли су актуелност Његошевог грандиозног дјела и указали на важност радова о Његошу митрополита Амфилохија.
Радомир Уљаревић, који је био и модератор скупа, истакао је да је Његошева мисао актуелнија него икада, али да се његове дјело често злоупотребљава у дневнополитичке сврхе и често погрешно тумачи и интерпретира.

Нагласивши да је Његош изузетна књижевна величина, академик Синиша Јелушић је казао да се митрополит Амфилохије фокусирао на два књижевна великана – Његоша и Достојевског. Јелушић је устврдио да смо ми данас пред опасношћу да се заборави Његошева мисао, те да овог великана српске и европске књижевности треба веома темељно читати. ,,Његош је са 20 година (у пјесми Црногорац к свемогућем Богу) формулисао основе свог богословско-философског система, што врхуни у Лучи микрокозма; он је потпуно испуњен божанском идејом, али он није линеаран, није једнодимензионалан“, истакао је академик Јелушић.
Проф. др Микоња Кнежевић је образложио став да је Његош превасходно пјесник, изразито хришћански интониран, који послије мрачних вјекова турске окупације, својим дјелом Луча микрокозма реактуализује један хришћански жанр, односно еминентно хришћанско дјело у српској књижевности.

Проф. др Горан Максимовић је нагласио да је митрополит Амфилохије афирмисао и естетску димензију Његошевог дјела, поред истицања богословске компоненте његовог стваралаштва. ,,Митрополит Амфилохије добро познаје контекст у коме је Његошево дјело настало. Он познаје не само нацонални, него и контекст европске културе и књижевности, и он чита Његошево дјело из једне нове и дубинске перспективе“, закључио је Максимовић.
Живојин Ракочевић је говорио о његошевском начину мишљења код митрополита Амфилохија, истичући да су митрополитове тачке ослонца биле: Ловћен, Косово и Јасеновац. Он је указао и на јединство религије, философије и умјетности у контексту тумачења Његошевог дјела.

Гојко Божовић се посебно концентрисао на питање слободе код Његоша, које се проблематизује у читавом низу Његошевих дјела. Говорећи о три приступа Његошевом дјелу, односно три традиције у тумачењу тог дјела – књижевноисторијској, философској и теолошко-богословској, Божовић је закључио да је Његош ,,синтеза најразличитијих токова традиције, и зато је он канонски пјесник за искуство наше књижевне традиције“.

Проф. др Будимир Алексић је, полазећи од става да је хришћански дух Његошеве књижевне творевине дуго превиђан, указао на значај радова митрополита Амфилохија о Његошевој личности и дјелу, и нагласио да он доноси једну битну новину у погледу тумачења и разумијевања Његошевог дјела. ,,Митрополитов приступ Његошу је еминентно библијски и христолошки. Он опширно износи и тумачи својства Његошевог богословља, које је, по њему, библијско, јеванђељско и светоотачко. Његова књига о Његошу представља, најкраће речено, христолошко освјетљавање Његошевог стваралаштва, које је уистину вјеродостојно“, казао је Алексић.

Монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, говорио је о овом манастиру као важном политичком и духовном центру и изузетно значајном књижевном и културном средишту у коме су боравили и стварали митрополити Петровићи: Данило, Василије, Сава, Петар Први и Петар Други, као и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Он је подсјетио на чињеницу да је један од плодова Његошевог боравка у овом манастиру спјев Луча микрокозма, настао ,,за четири прве неђеље часнога и великога поста“ 1845. године ,,из једног маха, на душак“, како је казао сам Његош у писму Сими Милутиновићу Сарајлији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: