Hrišćanski mučenici i žreci Sodome

Danas, hrišćanstvo postaje najviše proganjana religija na svetu. Svake godine, mučeničkom smrću umire više od 100.000 – hrišćana – po 1(jedan) verujući na svakih 5 minuta. Uporedo sa nailaskom sodomita i razvojem sistema potpune kontrole nad društvom, razvija se i dobro osmišljena kampanja da iz javnog života budu prognani oni, koji slede Hrista ne samo svojim rečima, nego i svojim životima. Njih ubijaju, proganjajy, prosto ih teraju u ilegalu. U isto vreme, „javnom se mnjenju“ prikazuju i veličaju „politički korektni Hrišćani“, kao i oni sveštenici i episkopi, koji blagosiljaju degenerike i venčavaju pedere, čime pokazuju spremnost da ispune sve ono što zahteva „diskurs Gospodara“ – žrečestvo novog globalnog Vavilona-Sodome …

U zemljama u kojima se najviše i najčešće proganjaju hrišćani, spadaju šest država i u njima je hrišćanstvo izloženo najvećem progonu. Nabrojaćemo ih: Saudijska Arabija, Iran, Avganistan, Somalija, Jemen i Maldivi (u Jemenu pre nekoliko meseci javno je raspet jedan od novoobraćenih hrišćana). Međutim, ovo nije kompletan spisak.

Na ovoj su listi i Maldivi, gde je 2008 godine, donet ustav koji zabranjuje da ne-muslimani imaju državljanstvo zemlje u kojoj zakon zabranjuje javnu upotrebu krstova i ikona, kao i verske propovedi. Međutim, na spisku nije, na primer, Libija. Nema ni Egipta, gde su islamisti spali koptsku pravoslavny crkvy, a u kojoj državi koptski hrišćani beže od progona, mahom u Rusijy. Nema ni Iraka, iz kog hrišćani beže već dugi niz godina od kako su ih islamisti tamo proglasili „legitimnim žrtvama“. Nema ni Tanzanije, u kojoj se iznenada povećala napetost između muslimana i hrišćana, koja je kulminirala u maju 2013 godine, kada je tokom nedeljne službe, u hrišćanskoj crkvi u gradu Aruši, eksplodirala bomba, koja je prouzrokovala nekoliko desetina žrtava. Nema ni Uzbekistana, u kome su hrišćanima u proleće 2013 godine zabranili da imaju u kući Bibliju.

Nema ni Indonezije, gde je od januara 1999 do januara 2001 godine, ubijeno više od 5.000 hrišćana, a više od 250.000 je napustilo svoje domove, bežeći od onih koji su im postavili uslove: „da prime islam ili smrt“. Nema ni Nigerije – zemlja, u kojoj je samo od početka 2013 godine, ubijeno više od 800 hrišćane i koji su još 1966 godine, bili žrtvama strašnog masakra, u kojem je živote izgubilo od 50 i 100 hiljada Hristovih sledbenika (što je dovelo do najkrvavijih građanskih ratova u drugoj polovini dvadesetog veka, u kojima su živote izgubili do 3 miliona ljudi, uglavnom hrišćana).

Sa ove liste, primećeno je upadljivo odsustvo Sirije, gde je pre početka Zapadnog meteža, samo Pravoslavnih bilo preko 650 hiljada i hrišćani su uopšte, sačinjavali oko 12-15% stanovništva zemlje. Sada, u nekim delovima zemlje stacionirane su osione bande pobunjenika, gde posmatrači beleže „ogroman broj incidenata u kojima hrišćane u Siriji ubijaju, proteruju, traže otkupa, ruše, pale i pljačkaju njihove domove“. Ali, Sirija je uvek bila „primer miroljubive koegzistencije, gde je vladao prilično harmoničan suživot različitih etničkih i verskih zajednica“.

„Hrišćane – na krst“, pozivaju grafitski slogani ispisani na zidovima zgrada sirijskix gradova, na punktovima, koji su zarobljeni uz podršku i pomoć zapadnih siledžija. Na primer, zgrade grada Homsa, kog od proleća 2012 godine, pod okupacijom drže Asadove opozicione milicijske grupe, kao što su Independent Omar al-Farouq Brigade ili one sa sedištem u Londonu Syrian Observatory for Human Right koje su samo u roku od nekoliko dana prognale, skoro 50 hiljada hrišćanskih zajednica, a brutalno ubile preko 200 ljudi. Za dve godine u Siriji je eksplozivom uništeno na desetine crkava. Kako katoličkih, kao što je hram u Deir ez-Zory, tako i pravoslavnih, kao što je najstariji manastir Svetog proroka Ilije u El-Kusejru, koji poštovan, kako od strane hrišćana, tako i od strane muslimana.

Tako dakle, u Jemenu postupaju sa muslimana koji se usude da pređu u hrišćanstvo. Tamo se vera u Hrista smatra najvećim zločinom i strogo se kažnjava (navodno u skladu sa šerijatskim zakonom).

Islamisti ubijaju telo, a njihovi zapadni mentori – dušy. Ovo evropska javnost (a i političari) u većini slučajeva ne primećuju, niti vode o ovome brigu. Iako je ponekad potrebno otvoreno pokazati oblik ovih dela. Evropljanima se postepeno „ubrizgava“ mišljenje, da je hrišćanstvo pretnja evropskoj integraciji, zbog konflikta sa novim „evropskim vrednostima“, kao što su istopolni „brakovi“, recimo. Hrišćani se pored toga, podvrgavaju klevatama u medijima. U evropskim gradovima vise antihrišćanski oglasi u vidu „reklama“. Pod transparentnom tolerancijom i političkom korektnošću, hrišćani se na svaki način izbacuju i odstranjuju iz svih društvenih sfera – škole, vojske i vlade.

Početkom 2013 godine, u Francuskoj počinju da se ruše hrišćanske crkve – pod izgovorom nedostatka sredstava za održavanje spomenika. Ovo je počelo nakon što je predsednik Fransoa Oland najavio formiranje posebne agencije da špijunira princip odvojenosti crkve od države, a ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals na konferenciji za novinare najavljuje predstojećy represiju protiv „verskih ekstremista“. Poseban akcenat, francuski ministar stavlja na to, kada je rekao, da će represija biti primenjena na grupe, kao što su: Civitas i protiv Društva svetog Pija X, a koje grupe objedinjuju katolike-tradicionaliste i ne priznaju odluke Drugog (Ekumenističkog) Vatikanskog Sabora. Francuska policiji biva zadužena da identifikuje „sveštena lica koja predstavljaju potencijalnu pretnju po nacionalnu bezbednost“.
1376986047 03 Hrišćanski mučenici i žreci Sodome

Hrišćanski mučenici i sveštenici Sodoma Foto 1. i 2. Remek-delo gotike – Katedrala Sv. Jakova, koju su vlasti srušile u francuskom gradu Abevily, da bi ispunile rešenje vlasti EU. Na mestu srušene katedrale planira se izgradnja kompleksa objekata kazina (a u stvari, moderni bordel) za VIP-lica Evropskog parlamenta i briselsky birokratijy. Prilikom rušenja zgrade, namerno pred očima mnogih svedoka u đubre je bačeno hristovo raspeće.

Početak atakovanja na crkvu u Francuskoj, poklapa se sa službenim ukidanjem pojma „otac“ i „majka“ i kada su širom zemlje bile sprovedene masovne demonstracije protiv istopolnih „brakova“. Demonstracije, sve i ako su su ih vlasti suzavcem rasturale, pokazale su to, da uprkos velikim naporima „evrointegranata“, hrišćanske su vrednosti i dalje relevantne za većinu francuza.

Slična situacija je i u Nemačkoj, gde će u narednih nekoliko godina biti zatvoreno i dato da se oni pretvore u restorane, banke i prodajne prostore oko 700 crkava. Isto i u Engleskoj, gde je već dosta njih otpušteno sa posla, zbog nošenja krsta, što jasno ukazuje na odnos između stava vlade po pitanju istopolnih „brakova“ i početak progona hrišćana. Bivši poglavar engleske crkve, lord Džordž Keri optužio je vladu Dejvida Kamerona krajem marta, da je doveo do toga, da se hrišćani osećaju kao odgurnuti na margine života. U međuvremenu, u Engleskoj skoro 20.000 učenika mlađih od 11 godina, zbog upotrebe reči „peder“ navedeni su kao takozvana kriminalci koji šire mržnju …

Čak i u katoličkoj Poljskoj, gde tamošnji „Pusi rajot“ na sceni para Sveto Pismo, pri tom pogrdno nazivajući crkvu „kriminalnom sektom“. A političari se čude „iznenadnom fenomeny“ poljske anti-klerikalne stranke Palikot (Ruch Palikota), poznati po tome, što su njeni aktivisti pozivali, da se iz parlamentarnog poljskog Doma ukloni krst koji vici na njegovom zidu i da cy stranke po prvi put u istoriji poljskog parlamenta uvele kič svog pederskog seksualnog opredeljenja „transeksualanost“. Ova pojava tim više iznenađuje, da je za Palikotu glasao i veliki deo tradicionalno konzervativnix („proklerikalnih“) glasača seljaka, čiji je lider Andžej Leper, koji su se javno zalagao za poboljšanje odnosa sa Rusijom i svojim susedima na istoku, pronađen je obešen. Neposredno pre pojave „Palikot fenomena“.

Poljska mapa proganjanja hrišćana u svetu. Crvenom bojom cy obeležene zemlje u kojima ima „krvavog progona“, narandžastom – „represija i diskriminacija u javnoj sferi“, žutom – „diskriminacija“ hrišćana.

Napad na hrišćanstvo se ne sprovodi samo u Zapadnoj Evropi, već i „preko bare“, gde sada već faktički postoji zabrana proslave Božića i drugih hrišćanskih praznika.

Treba napomenuti da na dan pravoslavnog Božića (7. januara) u nekim zapadnim zemljama počinju da slave praznike ukorenjene u paganskim kultovima i sujeverjima, kao što je obožavanje magova, veštica Befane (u Italiji), itd. U poslednjih nekoliko godina, ova okultna i paganska pomama se otvoreno propagira. Istovremeno, praznik Hristovog Rođenja u svakom se pogledu „modernizuje“. Na primer, pre nekoliko godina, na TV je građanima Britanije čestitala Božić … muslimanka sa zarom! Od 1998 godine, neki gradski opštinski odbori, kao što su Birmingem, pokušavaju da izmene samo ime Božić – u „vinterval“ (zimski interval). U Italiji, bolonjsko Gradsko veće naređuje da se skulptura, koja predstavlja scenu Rođenja Hristovog, na trgu (u Boloni) ispred Gradske kuće, zameni statuom gole porno glumice … Moane Poci. Pre toga, gradske vlasti su Bogorodičnu statuu „obukli“ u mini-suknjy i cipele sa visokim potpeticama. Preko okeana recimo, Božić je zabranjen da se spominje kao on sam – ko je i značaj praznika, a takođe i isticanje hrišćanskih simbola. Na primer, reči: „Srećan Božić!“ su uklonjene sa platforme tokom božićnih i novogodišnjih procesija u Denveru, u kome su učestvovale trbušne plesačice, legije lezbejki i gej seksualaca.

U međuvremenu, u SAD, po prvi put u svojoj istoriji, prema istraživanjima The Pew Forum on Religion & Public Life, broj hrišćana je pao ispod 50% i nastavlja sa opadanjem. Istovremeno, suprostavljeni proces snažno – broj onih koji odbacuju hrišćanstvo pa do roze-i-plavix raste. U američkim školama 2012 godine, su administrativne uprave zabranile pominjanje reči „Bog“, „Svevišnji“, pa do upotrebe reči „Božić“, i dr. Prerađen je programski školski plan, iz udžbenika su izbačeni delovi verske prirode. Na primer, u Severnoj Karolini direktor škole je primorao 6-godišnjy učenicu da iz svoje poeme izbaci bilo kakvo pominjanje Boga („On se molio Bogu da bude mira, on se molio Bogu da mu dadne snage“), kojy je devojčica napicala i želela je pročitati na prazniku za Dan veterana. U „politički korektni“ rat protiv hrišćana se uključilo i Ministarstvo prosvete u Njujorku. Pored zabrane verskih praznika i povlačenja klasika svetske književnosti, „koji izrazima u svojim delima mogu povrediti učenike“, da bi decu učili homoseksualnim navikama, gde su zvanično izbačene iz upotrebe reči „otac“ i „majka“…

Svesni smo: novog progona hrišćana koji pokušava da iskoreni hrišćansku veru, koja se danas koordinirano sprovodi na globalnom nivou. Kao i pre dve hiljade godina, mržnju prema hrišćanstvy propovedajy oni, koji su zarobljeni stihijom duhovne degeneracije, koji neguju praznoverje, porok i zlo i koji su gladni za apsolutnom vlašću nad svetom. Kako tada, hrišćani i naših dana, sve više postaju mučenici. Kako i onda, krv mučenika stvara nove ispovednike vere.