Храм “Спас на крви” – симбол проливене руске царске крви
1 min read
Храм Спас на крви
Приредила: Тамара Ћаласан
Мјесто једне од сурових прекретница руске историје је Храм Христовог васкрсења у Санкт Петербургу или познатије “Спас на крви”.
Царски град Санкт Петербург представља културно, историјско, царско језгро велике Русије. Император Петар Велики говорио је да Русија, да би била јака држава, мора имати излаз на море, те је зато водио Сјеверни рат против Швеђана и премјестио царску резиденцију у Петербург, који је саградио у периоду између 1701. до 1703. године.
Зимски дворац руских царева, музеј Ермитаж као други највећи музеј на свијету са преко 3 000 милиона ескпоната, Исакијевска црква, Казањска црква, Петропавловска тврђава, главна улица “Невски проспект” за коју локални водичи кажу да је пар степени топлија од осталих дјелова града, Фарбежеов музеј, Александро-невска лавра, преко 600 ријека и канала, Литерална кафана из које је Пушкин пошао на своје последње путовање на тај несрећни двобој са Дантесом, и још много ствари које вам у овом царском граду одузимају дах, и пожелите да никад не одете из њега.. и онда на пар стотина метара од Неве, те горде чуварке овог бајовитог града, на обали Јекатеринског канала, издиже се најљепши храм које су моје очи икада видјеле и упиле. Храм Васкрсења Христовог- Спас на Крви!
Мјесто проливене царске крви, мјесто на којем је убијен велики руски император и реформатор Александар II Романов. Спас на крви, а мени се тог за Петербург ријетко сунчаног априлског дана учинио као спас на земљи и небу. Тај моћни, силни, прелијепи храм, оставља без ријечи, својом љепотом паралише и оставља вам да удахнете сваки сегмент руске историје и великог руског царског страдања.
Храм Спас на крви, изграђен је буквално на мјесту, проливене царске крви, мјесту на ком је извршен осми атентат на цара Александра II, 1. марта 1881. године, у ком је смртно рањен од бомбе која му је откинула обје ноге, а који је издахнуо пар сати касније у Зимском дворцу.
Велики руски реформатор, који је ослободио сељаке кметства, који је заслужан и за први Устав Русије. У његово доба уведен је систем локалне самоуправе, ослабљена је строга цензура, а армија је осавремењена. Александар II је усавршио систем високог образовања, Универзитети су постали независнији. Модернизовао је и судство и финансијски систем.
Руски цар Петар није основао Петербург и преселио се тамо због швеђана него због тога, како је сам рекао, што није могао да поднесе да у Mоскви стално буде окружен дебилима.