Хотели у Србији због пандемије губе 230 милиона евра прихода, београдски око 130 милиона

Хотели у Србији изгубиће, од 12. марта до 30. јуна, приход од око 230 милиона евра, од чега београдски око 130 милиона евра, због пандемије корона вируса и заустављеног прилива гостију.

Директор пословног Удружења хотелско-угостотељске привреде Србије, Георги Генов, изјавио је данас за агенцију Бета рекао да је у хотелима у том периоду отказано 2.130.000 ноћења од чега 933.000 у Београду, док је у свету отказано око 60 одсто туристичких аранжмана.

„Страних гостију у туризму неће ни бити док се не пронађе вакцина, па ће хотелијера морати да се окрену домаћим гостима“, рекао је Генов.

Истакао је да је „хотелска индустрија“ најтеже погођена привредна грана која, рачунајући и зимску сезону, месецима нема прихода и не зна како да задржи раднике у сталном радном односу.

Генов је оценио да опште мере подршке привреди, исплата минималца за три месеца и одлагање отплате кредита на исти тај период, као и кредити за ликвидност, неће бити довољни да се хотели и ресторани опораве од кризе.

Додао је да у Србији постоји 380 хотела од којих 110 послује у Београду и укупно запошљавању 14.500 радника на неодређено време и 5.000 на одређено време, а да у овом периоду трајања пандемије ради само 40 хотела у којима су смештени здравствени радници.

Он је рекао да сви хотели имају 18.000 соба, али да их је мало у планинским центрима и бањама које ће ове године вероватно бити најтраженије. О броју ресторана у Србији, према његовим речима, не постоји тачна евиденција, али се процењује да их је око 3.000.Додао је да су у најтежем положају хотели на Дунаву који преко зиме немају гостију и не раде и који су затворени у време када је требало да буде отворена туристичка сезона,преносе Новости

„Надамо се да ће Влада Србије разумети тежак положај хотела и помоћи колико може преко секторских мера за најугроженије“, рекао је Генов.

Та туристичка грана предложила је да држава продужи подршку у исплати плата за додатних три месеца и одложи враћање кредита које су узели готово сви за реновирање и уређење хотела.

Међу предлозима је и да се порез на имовину не плаћа када хотел не ради, а то је велико оптерећење јер хотел са око 200 соба годишње у буџет државе по том основу уплати до 80 милиона динара.

„Тражили смо и да се порез на додату вредност (ПДВ) на храну у хотелима смањи са 20 на 10 одсто, јер нема логике да је порез на супу из кесице девет одсто, а на супу у хотелу 20 одсто“, рекао је Генов.

Додао је да су предложили да се сезонски радници у хотелима ангажују под истим условима као сезонски радници у хотелима.

Генов је рекао да су хотели тражили и да не плаћају накнаду за извођење ауторских дела, за време док не раде, а она за већи хотел износи и по 10.000 – 15.000 евра месечно, као и да не плаћају ангажовању снагу на потрошњу струје.

Он је рекао да ће велики проблем бити обезбедити социјалну дистанцу, посебно у ресторанима, јер домаћи прописи предвиђају раздаљина од два метра.

„Ресторани у хотелима су већи, па ће ту проблем за нијансу бити мањи, али друге земље, као Немачка и Италија су прописале раздаљину између гостију од један до један и по метар. Ако се у Србији поштује та раздаљина ресторани ће радити са око 30 одсто капацитета“, рекао је Генов.

Додао је да ће посебан проблем бити и издатак за заштитну опрему за запослене, обезбеђење заштитних баријера и одржање стерилних услова у тоалетима, као суочавање са гостима без заштитних маски и рукавица.

Прочитајте ЈОШ:

Вучић апсолутно сигуран: Србија ће бити прва земља по стопи раста економије на европском континенту

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: