Двадесетак хотела у Црној Гори у протеклих годину одлучило је да се рекатегоризује, односно формално пређе у нижу категорију смјештаја – из хотелског у приватни.
То је директна посљедица одлуке власти да од ове године дуплира стопу пореза за хотелски смјештај – са седам на 15 одсто.
„Једноставно су прешли у приватан смјештај и нису продужавали рјешење за хотел. Циљ није био да изјегну плаћање обавеза према држави, већ зато што су намети већи за хотеле него за приватан смјештај“, појашњава за Радио Слободна Европа предсједник Удружења хотела Црне Горе Никола Пејовић.
Одлуку о повећању пореске стопе изгласала је септембра прошле године парламентарна већина, коју чине Покрет Европа сад премијера Милојка Спајића и некадашњи Демократски фронт предсједника парламента Андрије Мандића.
Пореска стопа на хотелски смјештај у земљама Европске уније је од пет до 14 одсто, показују подаци Европске канцеларије за статистику (ЕУРОСТАТ) достављени РСЕ-у.
Порез је повећан упркос упозорењима струке да ће то негативно утицати на туризам, који – са око 30 одсто бруто домаћег производа – чини најважнију грану црногорске економије.
Влада је у документу из краја јула регистровала „да се хотели често рекатегоризују на мање јединице како би избјегли веће таксе и надлежност Министарства туризма“.
Из Министарства нису одговорили на упит о рекатегоризацији хотела.
Да ли хотели на то имају право?
„Нико од власника смјештаја није урадио ништа супротно закону. Они су на то имали потпуно право“, појашњава за РСЕ финансијска аналитичарка Ана Нивес Радовић.
Иначе, категорија туристичких смјештаја дефинише се бројем звјездица које означавају квалитет услуге коју гости могу да очекују. Рангирају се од једне до пет звјездица, гдје једна представља приступачније, а пет луксузне хотеле.
То што су промијенили категоризацију, истиче Радовић, не значи нужно да су умањили квалитет услуга.
„Углавном су је задржали, само се формално категоризују у нижој категорији.“
Међутим, истиче да би то могло дугорочно нарушити тржишну равнотежу и конкурентност.
Постоје и други начин да се умање намети.
Пејовић је раније казао да би они који су имали до 80 хотелских кревета могли да пређу у приватни смјештај – пошто можете „по члану породице подијелити по 20 кревета а да не уђете у ПДВ систем“.
„Значи, нас четворица подијелимо по 20 кревета, то је 80 кревета, обрнемо 120.000 и фактички држави не дамо ништа“, упозорио је Пејовић.
Привредници су раније појаснили да, на примјер, пружаоци услуга који годишње имају промет до 30.000 еура нису обвезници плаћања ПДВ-а – пореза на додату вриједност.
Ту, истичу, спада већина приватног смјештаја, етно села, поједини хостели и пансиони.
Ово није једини проблем који мучи црногорски туризам.
Изгубљене десетине милиона због смјештаја ‘на црно’
Црна Гора је, према подацима из марта 2025, само због нерегистрованог приватног смјештаја изгубила око 86 милиона еура.
О коликој суми се у контексту Црне Горе ради показује примјер да су за петину те суме прошле године изграђене двије клинике у оквиру Клиничког центра Црне Горе.
Нерегистровани приватни смјештај је велики проблем, јер га на тржишту има много више него хотела, упозорава челник Удружења хотела Црне Горе Никола Пејовић.
„Просто им се не може ући у траг броју колилко их има. Претпоставке су да се ради о хиљадама јединица на територији цијеле земље. Они су у сивој зони и нико их не контролише, нити има механизама за то.“
Да је проблем у контроли сагласна је и финансијска аналитичарка Ана Нивес Радовић.
„Када гледамо оно што је на платформама као што су Боокинг и АирБнБ, бројеви јасно указују да постоји озбиљан проблем у контроли нерегистрованог смјештаја.“
Истиче да су црногорске власти покушале да сарађују са представницима ових платформи како би на њима спријечили регистровање смјештаја који није пријављен код државе.
„Међутим, ти напори не дају одређене резултате, зато што се на њима не устрајава. Процес се започне и онда се налазе изговори зашто није донио резултате, па се одустане… Недостатак резултата говори о институционалним слабостима.“
Осим нерегистрованог смјештаја, многи власници не пријављују госте и не плаћају боравишну таксу.
Наиме, власници су дужни да пријаве госте, наплате им боравишну таксу која је углавном еуро по дану и на рачуну за смјештај посебно искажу износ те таксе.
Радовић указује на слабу контролу и неодговарајућу казнену политику у овом дијелу:
„Ако годинама можете да имате непријављен смјештај и да сте свјесни да не подлијежете било каквој санкцији, онда такву праксу настављате. Мала је вјероватноћа да ћете – без неке принуде – пожељети да пређете у легално пословање.“
На питање које су посљедице овакве праксе, саговорница РСЕ истиче да су оне дугорочне и вишеструке – од фискалних, тржишних, репутационих, инвестиционих…
„И требају све у држави да забрину.“
Пад први пут од обнове независности
Држава је прошле године од туризма приходовала 1,46 милијарду еура, што је пад од 3,6 одсто у односу на 2023. годину, подаци су Централне банке Црне Горе.
То је први пут од обнове незавиности 2006. – изузимајући годину пандемије – да се приходи од туризма смањују у односу на претходну, саопштено је из Привредне коморе Црне Горе.
То указује да туризам, како се наводи у саопштењу, трпи посљедице погрешних потеза у креирању туристичке понуде и недостатка дугорочног плана и визије развоја.
Да је мање ноћења другу годину заредом показују подаци МОНСТАТ-а, по којима је број ноћења у свим врстама смјештаја за период јануар – јун ове године мањи за 272.000.
(РТЦГ)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
