Хочевар неће успјети да поремети односе СПЦ и Свете Столице
1 min read
СПЦ је саопштила да изјаву београдског надбискупа Антона Хочевара о личности владике Николаја Велимировића сматра непримјереном и недобронамјерном. Свети архијеријски синод је поручио да Хочевару неће успјети да поквари односе СПЦ и Свете Столице, користећи посjету папе Фрање Србији као ситну монету за поткусуривање. У саопштењу, које је потписао владика бачки Иринеј, а које у наставку преносимо у цјелости, наводи се да је надбискуп Хочевар себи дао слободу, да по својим познатим мјерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, поредећи га са кардиналом Алојзијем Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу.
СПЦ: Београдски надбискуп није дужан да познаје светитељев пастирски и духовни рад
Делећи са васцелим српским православним народом, као и са другим православним, па и многим неправославним хришћанима широм света, најдубље молитвено поштовање према личности Светог Владике жичког и охридског Николаја Велимировића, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа обавезу да изрази јавно негодовање поводом непримерене и недобронамерне изјаве надбискупа београдског г. Станислава Хочевара, дате београдској „Политици“ 28. октобра ове године, којом је себи дао слободу да, по њему познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, чак поредећи га са кардиналом Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу.
За разлику од архиепископа кентерберијског г. Јустина Велблија, који је, заједно са патријархом српским Иринејем, у лондонској катедрали Светог Павла недавно најсвечаније обележио стоту годишњицу Николајевог историјског говора, београдски надбискуп није дужан да познаје светитељев пастирски и духовни рад у Охриду, Битољу и Жичи нити његову многострану међуцрквену делатност. Поготову не морају да га занимају његова богословско-књижевна дела, међу којима постоји и Стослов о љубави и доживљај непријатеља као „суровог пријатеља”, за разлику од Степинца, који је написао да „бизантско Православље” представља „проклетство Европе” и да су Хрвати и Срби, следствено, два неспојива света. Он не мора да зна ни то да је, за разлику од Степинца, свети Николај читав Други светски рат провео у интернацији у Љубостињи, Војловици и на крају у злогласном логору Дахау. Не споримо му ни право да стави под знак питања смисао одлуке поглавара сопствене Цркве, папе Фрање, да се образује Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве која треба да одговорно и истинољубиво размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Свети Архијерејски Синод му, међутим, оспорава право да своје залагање за посету папе Фрање Србији заправо користи као ситну монету за поткусуривање у несвесном – а можда и свесном – настојању да поквари односе Српске Православне Цркве са Светом Столицом. У том настојању, уверени смо, неће успети.
За председника Светог Архијерејског Синода
члан епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркв
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Иако је реакција Синода на покушај ружења св. владике Николаја сасвим умјесна и све је у њој формулисано савршено одмјерено, човјека спопадне мучнина од оволиког улизиштва Светој Столици на крају написа, у стилу – упркос сплеткама злочестих, нико нас неће отргнути из папиног загрљаја!?
Пада у очи лукава замјена титуле ”надбискуп” (кентерберијски) титулом ”архиепископ”, као да је ријеч о неком канонском православном архијереју, попут нашег архиепископа цетињског, а не о поглавару једне од содомских институција Нововавилонског поретка, којој се вјенчавају па и за ”свештенике” равноправно рукополажу педери и лезбијке и бирају за бискуп(иц)е, који содомију даље пропагирају у друштву и ријечју и дјелом.
Боље би нам било да мање гланцамо и релативизујемо непочинства те Свете Столице према православнима, а више маримо за мишљење сопствених вјерника којима је ово непрестано очијукање са Римом и прилагођавање његовим праксама и мјерилима умјесто чврстог држања православног Предања крајње саблажњиво и тегобно.