Хоћемо ли опет за џабе кречити???

Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Одавно сам сахранио оптимизам да се у Црној Гори може нешто промијенити на боље. Можда би се у њој нешто и дало макар помјерити са мртве тачке, она ни толико. И да нас стрефи атомска бомба прије би нас побила него промијенила. Зле слуге горих господара, још од Петровића па наовамо.
Ипак, бар десетак дана сам гајио наду да ће макар у једном ћошку овог тамног вилајета запламсати дрхтави пламен свијеће и обасјати истину о насиљу државе у име државе, скинути фантомке са „црних тројки” и сјенке са злочина над посленицима јавне ријечи. Формирање Анкетног одбора, колико год сва историја ових тијела не улива претјерану наду у васкрснуће истине, била је прилика да се макар усталаса жабокречина која је запрагла све поре црногорског друштва. Али, авај…
Нормално је да у раду Анкетног одбора учествују и посланици опозиције. Ред је да му на челу буде опозициони посланик. Али, ако још увијек у Црној Гори има наивца који вјерују да ће ћела оног надобудног Николића посвијетлити у том мраку, да ће онај поцрногорчени Шваба упријети прстом у било кога осим у Андрију Мандића (оном Зиројевићу би се још и могло омаћи нешто поштења и истине) и да ће сви залећи за истином о „својима” и њиховим непочинствима, онда је све отишло…. у Хондурас. Уз чињеницу да њих тројица чине половину персоналног састава Одбора, уз превагу предсједниковог гласа, перспектива је више него јасна: дуго и јалово тапкање у мјесту и закључци који више скривају него објелодањују.
Анкетни одбор, свакако, не може нити да замијени нити да надомјести рад органа гоњења и суђења, али би требало да их макар упути на праве трагове и свједоке. Али, за такав рад Анкетног одбора потребна је атмосфера међусобног повјерења, чврсте ријешености да се раскрсти са прошлошћу и окрене нови лист. Има ли тога данас у Скупштини Црне Горе? Јесу ли данашњи ДПС, а са њим и највћи дио опозиције, довољно реформисани и ослобођени бремена тридесетогодишње прошлости? Све док је над њима политичка авет у лику им доживотног (по)часног предсједника – нема шансе. А самим тим су и шансе да Анкетни одбор испуни своју сврху на нивоу вјероватноће да ће Земљу погодити астероид.
И да се вратим на почетак: оптимизам у бољитак ове и овакве Црне Горе, а са њим и очекивања од Анкетног одбора су, како је безнадежним случајевим говорио мој гимназијски професор српског језика, већ одавно – плусквамперфекат! Или, како то каже једна стара српска пословица: „кога бише и је..аше, остаде му ко од баба”!
Живи били, па видјели.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
MRTVO MORE
O zabokrečini je davno, davno
pisao jedan naš pisac.
Ponavlja se !
IPAK, mislim da je BAR gorka NADA
na mjestu.
Malkice bolje nego prije 30-og avgusta,
tamo neke davne godine.
Pomjera se, dragi Emilo:
Skupština ( sa teškoćama, ali…);
Vesna ( na slobodi, doduše, ali i nije na vlasti);
Anketni odbor sa svim manama.
Ipak !
Pokojni Duško se tu i tamo POMINJE;
Promjene tektonske, napolju;
Cunami još nije stigao do naših obala.
Stići će.
Kadli, tadli…
P.S. Rezignirana kolumna, ali poslastica.
Mislio sam da niko ne može nadmašiti Čak Norisa, ali ovaj Emilo ga zajeba.
Ne znam, misliš li u pozitivnom smislu.
Dadoh ti glas.
Da, Čak Noris je hrišćanin i konzervaticac.
Oboje potrebno i ugrozeno.
Треба позвати народ да бојкотује монтиране изборе.И онда се неби могла формирати власт,па да се све уруши јер је труло.Комплет систем је криминалан.