Хоће ли влада са Кривокапићем преживјети? Симбол бившег режима поново у институцијама

Именовање Ранка Кривокапића за министра савјетника у Министарству за вањске послове, гдје је ресорни министар Ервин Ибрахимовић, изазвало је политички земљотрес и озбиљно отворило питање – да ли ће влада Милојка Спајића опстати у форми у којој је формирана?

Иако је званичан документ о распоређивању Кривокапића потписан, премијер Спајић тврди да није био информисан и да ће „позвати министра Ибрахимовића на консултације“. Истовремено, из кабинета вицепремијера за економску политику поручено је да „није било сагласности на нивоу Владе“ за овај потез.

Упитан од стране медија да ли ће смијенити министра, Спајић је избјегао директан одговор. Али питање остаје – колико су у ствари чврсти темељи ове власти?

Ко је заправо Ранко Кривокапић?

Ранко Кривокапић је једна од најконтроверзнијих личности новије политичке историје Црне Горе. Бивши лидер СДП-а и дугогодишњи предсједник парламента, био је кључни архитект државног и идентитетског инжењеринга у ери ДПС-а. Са његовим именом се веже доношење спорне, од народа непризнате државне заставе, као и подршка свим антидемократским иницијативама режима Мила Ђукановића. За велику већину грађана који су се борили за слободу, правду и укидање партијске контроле над државом, Кривокапић је симбол елитизма, културне ароганције и институционалне манипулације.

Поновно појављивање старих фигура – што говори о карактеру владе?

Влада коју предводи Милојко Спајић наступала је сa императивом „новог почетка“, економских реформи и дистанцирања од старих структура. Управо зато, повратак политичара попут Кривокапића – макар и у савјетничкој улози – нарушава ионако крхку слику новог политичког амбијента. Ово није техничка грешка, већ порука: стара мрежа је жива, активна и вјешта у инфилтрацији.

Да ли је влада контролисана или растргнута?

Спајићево незнање или игнорисање именовања у сопственој влади говори или о недостатку унутрашње координације, или о постојању фракција које дјелују самостално и у сукобу са политичким договором који је изњедрио владу. У сваком случају, то указује на институционалну слабост и потенцијалну кризу повјерења унутар кабинета.

Ово није питање само једног именовања – ово је питање повјерења између коалиционих партнера, као и односа према обећањима датим бирачима. Ако се овакве одлуке доносе иза леђа премијеру, шта то говори о стварној хијерархији власти?

Шта слиједи?

Позив Ибрахимовићу на „консултације“ је политички еуфемизам за кризу у настајању. Ако се Кривокапић не повуче, или ако министар не сноси одговорност, Спајићев ауторитет ће бити озбиљно доведен у питање. У том случају, опстанак владе ће зависити од тога колико коалициони партнери могу да прогутају компромисе који суштински значе повратак старих симбола и структура.

Овај потез није технички, већ суштински проблем

Повратак Ранка Кривокапића у институције – па макар и као „савјетника“ – није само кадровско питање. То је тест вјеродостојности једне власти која је обећала дисконтинуитет са режимом. Ако такви симболи поново добијају мјесто у извршној власти, онда треба поставити јасно питање: Да ли је ова влада заиста нова, или само ново лице старог система?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: