ИН4С

ИН4С портал

Хоће ли ЕУ икад дјеловати против Израела?

1 min read
Демонстранти у Бриселу захтијевају хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа

Европска унија се не жури.

Ситуација у Појасу Газе постала је толико ужасна да се гладни људи редовно масакрирају док покушавају да пронађу храну.

Али, у Бриселу је тек ове седмице почела расправа о евентуалним санкцијама Израелу — како је потврдила Каја Калас, шефица европске дипломатије.

Таква расправа не би требало ни да буде потребна. Докази да Израел спроводи геноцид су неспорни.
Међутим, изговорити ту јасну истину и даље је табу у круговима западних дипломата. Званична процјена коју су наручили министри спољних послова ЕУ закључује само да постоје „индикације“ да Израел крши обавезу поштовања људских права.

Та обавеза би, наводно, требало да буде централна у Споразуму о придруживању који је основа односа између ЕУ и Израела.
Овог мјесеца се навршава 25 година од када је тај споразум ступио на снагу.

Током тих 25 година увијек је било могуће наћи много више од пуких „индикација“ да нешто није у реду. За Палестинце, ускраћивање основних права представља свакодневну стварност.

Повремено, у протекле двије и по деценије, ЕУ је сигнализирала да би Израел можда могао да се суочи с последицама свог незаконитог понашања. Тако је 2013. године израелска влада у Тел Авиву оптужила Унију да је изазвала „земљотрес“, јер је донесена смјерница којом се предузећима и институцијама из израелских насеља на окупираној Западној обали (укључујући Источни Јерусалим) и Голанској висоравни забрањује приступ европским фондовима.

Та смјерница била је одговор на приговоре у вези с компанијом Ahava, произвођачем козметике који је имао фабрику на Западној обали, а учествовао је у научним програмима ЕУ.

Но, „сеизмолошки“ значај те смјернице био је претјеран. Ahava је наставила да ради на Западној обали — иако, по тврдњи компаније, фабрика тренутно не ради — и наставила је да прима субвенције ЕУ.

Зеленом шминком преко окупације

У мају је ЕУ одобрила два нова истраживачка пројекта у које је укључена компанија Ahava. Један је усмјерен на „одрживе уљарице“, а други на биоразградиву амбалажу.

За оба пројекта, Ahava је добила више од 880.000 долара.

Али проблем је много дубљи од самог новца: Европска унија помаже компанији која је нераздвојно повезана с незаконитом израелском окупацијом да се представља као еколошки одговорна.

Израел је уопште међу највећим корисницима европских истраживачких фондова — добио је 1,25 милијарди долара од 2020. до краја прошле године.

Међу корисницима у посљедњим мјесецима је и Израелска агенција за иновације — државни орган који блиско сарађује с војском Израела, истом оном која је опустошила Газу и извршила безброј других злочина.

<

Та агенција промовише израелске дронове — рутински тестиране на Палестинцима — као алате за смањење саобраћајних гужви и заштиту животне средине.
Сугестија да оружје може бити „чисто и еколошко“ слаже се с оптимизмом који је недавно изразио директор агенције Дрор Бин.

Он је најавио „бејби-бум“ нових технолошких стартапа након рата у Гази. Један од резултата тог бума биће, по његовим ријечима, да ће се оружје коришћено у геноциду прилагодити за цивилну употребу.

Док Бин машта о стартап буму, Израел убија и изгладњује стварне палестинске бебе.
Бриселска бирократија сматра убијање цивила „погрешним“, али очито не довољно погрешним да би Израел био искључен из европских програма.

Фирме од геноцида до грантова

Hydrolite, још једна компанија која је недавно добила научни грант ЕУ, представља подружницу израелског оружаног гиганта Elbit Systems.
Elbit добро зна да искористи геноцид за комерцијалне прилике — њихов портфолио наруџби сада прелази 23 милијарде долара.

Истина, Elbit је овог мјесеца доживио мањи ударац — није им било дозвољено да излажу своје производе на сајму оружја у Паризу. То их је толико погодило да су себе представили као „жртву угњетавања“.

Ако подружница Elbita може да добије грант ЕУ за научна истраживања, онда тешко да можемо говорити о било каквом бојкоту у западној Европи.

Нити Европска унија пријети да ће Израелу обуставити финансирање.
Расправа о томе — евентуално, негдје у будућности — тек што је почела.

Аутор: Дејвид Кронин, ирски новинар, писац и политички активиста

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Хоће ли ЕУ икад дјеловати против Израела?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *