• Поглед

Хоће ли Ердоган у недељу остварити историјску амбицију

7 година ‎ Спутњик

У последњих 15 година број исламских школа у којима се проучава Куран, али чак учи и арапски језик, повећан је са 450 на четири и по хиљаде“

Илустрација

Пише: Сандра Черин

Превремени парламентарни и председнички избори у Турској, којима ће та земља прећи са парламентарног на председнички систем, биће одржани у недељу 24. јуна.

Премијер Турске Бинали Јилдирим недавно је изјавио је да су предстојећи избори од великог значаја у контексту циљева за сто година од оснивања Републике Турске и да ће његова земља на њима потврдити своју будућност и стабилност.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић за Спутњик каже да је Ердоган, у тренутку када је расписивао превремене изборе, очигледно очекивао да ће опозицију затећи неспремну. Међутим, четири главне опозиционе странке су се ујединиле, очекујући да ће тако успети да омету председника који је референдумом прошле године себи обезбедио изузетну политичку моћ.

„Процене су да ће избори бити тешњи него што је то био случај до сада, поготово што се тиче председничких избора. Несумњиво да је Ердоган и даље веома популаран у Турској, пре свега унутар руралног, сиромашнијег и мање образованог становништва, а у том смислу његовој популарности је значајно помогла исламизација. Примера ради, у последњих 15 година број исламских школа у којима се проучава Куран, али чак учи и арапски језик, повећан је са 450 на четири и по хиљаде“, напомиње Јакшић.

Питање је, указује саговорник Спутњика, какав ће бити одговор опозиције, која би највећи успех остварила на председничким изборима уколико би Ердогана присилила да иде у други круг, што би амбициозни турски лидер на неки начин протумачио као пораз.

Међутим, он верује да је Ердоганова победа на предстојећим изборима неупитна, јер његова опозиција има свега неколико упоришних тачака у Турској. То су, каже, пре свега велики градови, попут Истанбула и Измира, где је такозвана „урбана популација“ против онога што се зове „султанизација“ Турске.

„Читава област око Измира традиционално је за либералније странке, пре свега за Народну републиканску странку коју је својевремено основао Ататурк, која је за чување секуларних и демократских вредности Турске, дакле све оно против чега је Ердоганова политика. Постоји и отпор на крајњем истоку, на југоистоку земље где живе Курди са којима је обновљен оружан сукоб, али Ердоган и даље држи у затвору лидера једне прокурдске партије која је стекла велику популарност и на прошлим изборима успела чак да прескочи тај високи цензус од десет процената. Али, све то заједно је, чини ми се, и даље недовољно да се Ердоган онемогући у својој амбицији да на челу државе дочека стоту годишњицу проглашења Турске Републике 2023. године“, указује Јакшић.

На питање какав одзив турске дијаспоре очекује на предстојећим изборима, Јакшић каже да нема сумње да је она политички веома активна и укључена у живот матице земље.

„Мислим да се око тога ништа није променило и да је већинско расположење унутар дијаспоре, од Немачке до других земаља западне Европе у корист Ердогана. То је могло да се види на недавном предизборном митингу који је турски председник одржао у Сарајеву, пошто му није било допуштено да га одржи негде на западу. Тако да, када је реч о дијаспори, онда ће се ти гласови у највећем проценту укњижити у корист Ердогана“, оцењује Бошко Јакшић за Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: