Hleb sa ukusom smrti
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Koliko treba da pogine rudara u Srbiji da reaguju nadležni i pozatvaraju sve rizične rudnike!?
Ka će objasniti maloletnoj deci, sinovima koji maštaju da sutra sa šlemom i lampom krenu tatinim stopama, zašto se otac nije vratio iz treće smene.
A rudarstvo je tradicija u mnogim rudarskim familijama čak ima slučajeva da se u jednoj smeni “poklope” i po tri generacije.
I nije to više hleb sa devet kora već noćna mora majki, očeva, braće, sestara, udovica, dece, rodbine čiji najmiliji su zauvek ostali po rudokopima širom Srbije.
Progutao ih, nije metan ili neki drugi gas, već mrak neznanja, bahatosti i nebrige. Koliko se puta ovo ponovilo!?
Više se rudarske tragedije u Srbiji ne mogu nabrojati a još manje detektovati nečija odgovornost. Ostaje samo crn obraz nadležnih i još crnja statistika stradalih. Sistem nam je postao sakat i bahat.
Bar malo stida i poštovanja ali i utehe pokažite. Natečeni ste ko magacinski pacovi, pucate od besa, stila i glamura.
Svaku tragediju je pratio ljudski faktor: Varioci, nepoštovanje radne discipline ili nešto treće i tu se priča završava.
Kaiš puca tamo gde je najtanji. Više instance niko ne sankcioniše. E vreme je da se uvede nova praksa.
Ostavka je čin utemeljen u moralu u obrazu ne u stomaku, ali je u ovakvim siduacijama vid pijeteta i solidarnosti sa žrtvama.
Tehnička ministarka rudarstva zna kakva je praksa u zemljama čije vrednosti promoviše.
Takav čin bi ubrzao njen odlazak ali bi uveo novu praksu u ponašanju i odgovornosti vršilaca javnih funkcija.
Sve koji koriste tragediju zarad ličnog promovisanja i političke karijere trebalo bi zakonski nazvati lešinarima i zabraniti im dalje političko delovanje. Pokušao sam da nađem jednu njegovu izjavu pre ove tragedije u kojoj pominje rudare i rudnike. Nisam našao niti jednu. Sada se setio da postoje. Samo da skrene pažnju na lešinarenje. Rudnici i profesija rudara je opasna nažalost. Nikada se ne može dovoljno učiniti za njihovu nezbednost. Verovatno se može dosta toga pronaći kao kritika vlasti i ne bi da ulazim u to. Ono što mi se gadi je lešinarenje.
U objašnjenju Uprave se tvrdi da se radi o trenutačnom proboju metana, tako da mjere zaštite (lične i opšte) nisu mogle da pomognu.
Nije suština u zatvaranju rudnika, nego u preventivnom djelovanju protiv mogućih opasnosti.
Ova tragedija treba da omogući preventivni model protiv ovakve opasnosti (ukoliko je moguć uopšte), koji bi se ugradio uz pomoć države u podzemne rudnike sa sličnim uslovima rada.
Podzemnim rudarima država treba da pomogne dodatnim bonusom na platu i ulaganjem u maksimalnu zaštitu.
Zaista je pretesko i bolno komentarisati ovu tragediju i ne sloziti se sa Misom,ali….uvijek ima jedno ali….recimo,svakodnevno u saobracaju gine po nekoliko ljudi zbog pijanstva vozaca.,pa imam pitanje:koliko treba da dnevno gine da bi vlast donijela Zakon po kome bi upravljanje motornim vozilom pod dejstvom alkohola se tretiralo kao ubistvo u pokusaju???
Miso,mogao si i ovo postaviti kao pitanje,tim prije sto je kud i kamo veci broj nastradalih na putevima.