Херојима са Кошара

Српски гуслар Јован Лакићевић

Уз громове с Проклетија,
Са Кошара и Паштрика,
Глас се чује пријекорни
Нових српских мученика:

„“Шта би ово, српсла браћо,
Јел’ истина, или није,
Да се нико нас не сјети
Двије дуге деценије,

Кад су оно, под бомбама,
Угашени многи снови,
Док нам хумке обилазе
Још једино гавранови?

Сањали смо о данима
Мира, среће и љубави,
Ал’ ни један није хтио
Караулу да остави!

Јер смо знали да се овдје,
Испод сурих Проклетија.
Бране нашим животима
Црна Гора и Србија!

Светом Кнезу Небескоме
Обећасно, док се гине:
„Нећемо се помјерити
Са граница Отаџбине“!

Шиптарима поручисмо,
Уз грмљаву митраљеза:
„Чекају вас на бојишту
Завјетници Српског Кнеза!

У свакоме од нас овдје
Обилића срце бије,
Дпк је живих, ваше хорде
Неће проћи Проклетије!

Косово је српска земља,
Најсветије што имамо
И спремни смо, без узмака,
За њу живот свој да дамо!“

Ооо

Тукле су их преко дана
НАТО бомбе немилице,
А по ноћи на њих крећу
Арнаутске јединице!

Остануће за памћење
Да су српски момци смјели
Нападима НАТО банди
И Шиптара одољели,

Мјесецима, у борбама,
Подносили тешке ране,
А једва су могли стићи
Погинуле да сахране.
ооо
У страшноме искушењу,
Тих су дана, роде мили
На граници српске земље
Васкрснули Термопили!

Њих 108 подвижника,
На Кошаре што осташе,
У коло се бесмртника
Заувијек уписаше.

Срео их је, с поштовањем,
Уз титраје Божјих звона,
Славни мајор Гавриловић
Испред свога батаљона.

Над хумкама безименим
Још од туге небо јеца,
„Постадоше витезови,
А били су само дјеца!“

Октобарски издајници,
По налогу господара,
Бесрамно су прикривали
То херојство са Кошара!

А тај подвиг див јунака,
Каквих мало свијет има,
Биће извор надахнућа
Новим српским херојима!

Још се чује са Кошара,
Одјекују Проклетије:
„Косово ће бити српско,
Док је Срба и Србије!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: