Henri Bone: Ne morate „priznati“ Kosovo, ali morate mu dati stolicu u UN

Nema novih uslova za Srbiju i očekujem da će početkom sledeće godine startovati pregovori sa EU, kazao je za Radio Slobodna Evropa Henri Bone, direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji.

On ističe da je sada ključno definisati pregovarački okvir i u tome će nemački ,,non pejper“ svakako imati uticaj. Bone smatra da treba utvrditi način da svako od poglavlja u pregovorima bude povezano sa kosovskim pitanjem (privremeno okupiranom južnom pokrajnom KIM-primjer red. IN4S).

IN4S portal vam prenosi inegralno dio intervjua, koji je radila Radio Slobodna Evropa.

Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhem je kazao da nema dodatnih uslova za početak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, nezvanično se saznaje da bi pregovori mogli da se odlože za mart, jer Nemačka i Britanija insistiraju na dodatnim detaljima u primeni Briselskog dogovora.

Bone: Nema novih uslova. Jedino se postavlja pitanje da li je Srbija ispunila kriterijume, odnosno da li primenjuje Briselski sporazum. Kada je reč o poziciji Nemačke, mislim da će zvanični Berlin pomno pratiti koje su mere i reforme sprovedene, sve do 19. i 20. decembra, kada Evropski savet treba da donese odluku.

Postoje još neka otvorena pitanja. U međuvremenu, treba da se sastanu premijeri Dačić i Tači, koji bi trebalo da ih reše i pokažu da je sporazum primenjen na zadovoljavajućem nivou. Ja sam optimista da će do zasedanja Evropskog saveta biti rešena preostala otvorena pitanja i da, onda, Berlin neće imati nikakvih rezervi za određivanje datuma za početak pregovora sa Srbijom.

Kažete preostala otvorena pitanja. Koje je najproblematičnije?

Bone: Prema mojim informacijama, još nije utvrđena lista srpskih policajaca koji žele da se integrišu, odnosno rade u kosovskoj policiji, kao i sudija koji bi se integrisali u kosovski pravosudni sistem, što je predviđeno Briselskim sporazumom, ali ove dve odredbe još nisu primenjene. Premijeri Dačić i Tači su se dogovorili o policiji na prošlom sastanku, ali još nema liste, što je početna tačka za integraciju srpskih policajaca u kosovski sistem. Pravosuđe je još komplikovanije pitanje. Kada je reč o lokalnim izborima, oni su bili veoma uspešni. Međutim, problem je sloboda kretanja za carinike, koji ne mogu da dođu na granične prolaze pešice ili automobilom, već moraju da se transportuju helikopterom. Tu je i pitanje Zajednice srpskih opština, koja treba da se konstituiše nakon lokalnih izbora. Veoma je važno da se to uradi na konstruktivan način kako bi se omogućilo srpskoj manjini da se čuje njen glas u javnom životu Kosova, a da se, istovremeno, time ne ugrožava državnost Kosova (privremeno okupiranom južnom pokrajnom KIM-primjer red. IN4S).

Da li se može desiti da tokom pregovora Srbije i EU u okviru poglavlja 35 budu dodati novi uslovi, kao što su prihvatanje stolice u UN za Kosovo, a da se na kraju pregovora, pre ulaska Srbije u EU, od nje zatraži zvanično priznanje Kosova, imajući u vidu negativna iskustva u Uniji sa podeljenim Kiprom?

Bone: Jedan od poželjnih ishoda za EU bio bi da jedna zemlja ne može da blokira drugu, kao u slučaju spora Skoplja i Atine oko imena Makedonije. Beograd i Priština, zapravo, treba da strateški razmišljaju o krajnjem ishodu. U ovom trenutku, jasno je predočeno da je potrebno utvrditi neku vrstu pravno obavezujućeg dokumenta. U širem smislu to može podrazumevati i zvanično priznanje. Međutim, mislim da je važno pronaći kreativno rešenje koje bi omogućilo Kosovu stolicu u UN, ali koje ne bi uključivalo njegovo zvanično priznanje od Srbije. Beograd bi trebalo da razmišlja o krajnjem potezu koji treba da povuče pre ulaska u EU i što pre pokrene inicijativu za pronalaženje kreativnog rešenja, manja je verovatnoća da će biti doveden u situaciju da se od njega traži zvanično priznanje Kosova.

Hoće li nemački parlament, koji je do sada postavljao najoštrije uslove, na kraju pregovora sa Srbijom tražiti od nje zvanično priznanje Kosova pre nego što uđe u EU?

Bone: Teško je o tome spekulisati. U ovom trenutku u Bundestagu ne postoji rezolucija sa takvim zahtevom Beogradu. Mi znamo iz nemačke istorije da postoje kreativna rešenja za probleme kao što je bio predstavljanje Istočne Nemačke u Ujedinjenih nacijama. Ugovorom Zapadne i Istočne Nemačke pronađena je solucija za njihovo članstvo u svetskoj organizaciji, a da to nije podrazumevalo njihovo međusobno priznavanje. Dakle, neka vrsta ugovora između Beograda i Prištine, po ugledu na nemačko-nemački, može biti rešenje, a da to ne uključuje priznanje Kosova od Srbije.

Kada očekujete početak pregovora Srbije sa EU?

Bone: U 2014. godini.