Јучерашња правоснажна пресуда Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, коју је изрекао “вајни” Међународни резидуални механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу, а који су осуђени на по 15 година затвора, представља окончање најдужег поступка у Хашком трибуналу који је трајао 20 година.
Истовремено, поступак против Станишића и Симатовића је посљедњи у којем су судије Хашког трибунала “утврђивали одговорност Србије за ратне злочине у Хрватској и БиХ”.
Дакле, ријеч је о посљедњој жалбеној пресуди овог суда!
Симатовић и Станишић
Хашки трибунал ће, дефинитивно, остати упамћен као правосудни монструм који је имао за циљ да се обрачуна са оним народом који је пружио отпор тоталитаризму глобализације. Наравно, ријеч је о Србима који нису хтјели да прихвате историјску капитулацију, државотворну и идентитетску ликвидацију од стране оних центара моћи са Запада који су, деценијама уназад, бруталном силом прекрајали народне идентитете и суверенитете – широм свијета.
Срби су у Хашком трибуналу осуђени на око 1.200 година затвора, док су Хрвати, босански муслимани и Албанци амнестирани за сваки злочин почињен над Србима!
То показује како је “хашка правда” скројена.
Дакле, Хашки трибунал није оптужио ниједног Хрвата за злочине против Срба, ни у акцијама Медачки џеп, ни Бљесак ни Олуја. Интересантно, тужиоци Хашког трибунила намјерно су одабрали три војна и политичка лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца, на три територије гдје су били почињени злочини против Срба. Ријеч је, наравно, о Анту Готовини, Насеру Орићу и Рамушу Харадинају.
Готовина, Харадинај, Орић
Подсјетимо, по истом обрасцу сви они су били осуђени, уз изузетак Харадинаја јер се није појавио ниједан свједок. Готовина је осуђен на 24 године затвора у првом степену, али је тајанственом одлуком у другом степену са три према два пресуда промијењена у ослобађање. Орић је за злочине против Срба у Босни у првом степену био осуђен, али је мистериозном одлуком другостепеног суда и гласањем три према два ослобођен сваке одговорности. Сви свједоци против Харадинаја су се или убили су умрли у врло чудним околностима.
Ове чињенице су небројено пута до сада пласиране у јавност – од предсједника Републике Србије Александра Вучића, па све до разних аналитичара.
Очигледно, ријеч је о тоталном цивилизацијском суноврату, неправди и правном хаосу који је иза себе оставио Хашки трибунал.
Оваква одмазда према страдалничком српском народу који је увијек у прошлости био на страни правде и истине, не жалећи животе својих синова, и плаћајући несагледив цех, просто је незабиљежена. И представља највећу срамоту, не само међународног права, него савременог човјечанства.
Дакле, имамо ситуацију да је читав српски војни и политички врх осуђен за ратне злочине у протеклом рату, док су за бошњачки и хрватски војни и политички врх важили другачији аршини, што нам јасно даје до знања да су за Хаг српске жртве – апсолутно неважне!
Доживотне казне само за Србе, упркос доказима Орић, Готовина и Харадинај ослобођени за злочине
Судије Хашког трибунала изрекле су доживотне казне чак седам пута, и то, гле чуда, сваки пут Србима.
Радован Караџић и Ратко Младић; фото: glasdrine.com
Поред Радована Караџића, казна доживотног затвора изречена је и генералу и начелнику Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, пуковнику и начелнику безбједности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиши Беари, вођи Белих орлова Милану Лукићу, команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, бившем ратном начелнику Генералштаба Здравку Толимиру и начелнику безбједности Дринског корпуса Вујадину Поповићу.
<
Ниједна доживотна казна није изречена неком Хрвату, Бошњаку или Албанцу.
Све ово, очигледно, рађено је са планом да се у потпуности оправда чин злочиначког бомбардовања СРЈ и убиство толиког броја недужних цивила.
О каквом се, заправо, несојлуку Хашког трибунала радило, указује нам и изјава, својевремено, Главног тужиоца Сержа Брамерца који је изјавио поводом затварања суда да највише жали због случајева Готовина, Маркач, Харадинај и Орић.
“Нисмо задовољни зато што смо предочили најбоље доказе који су били на располагању, али судије се нису сложиле с нама. Међутим, такође је важно да се каже да смо у свим тим предметима доказали да се злочини јесу догодили, тако да ће материјал из тих предмета бити користан националним тужилаштвима ако буду желели да наставе с процесуирањем тих злочина”, рекао је, тада, Брамерц.
To nije sud već ustanova za disciplinovanje Srba.
Није вам ово фотографија Хашког трибунала него Међународног суда правде, такође у Хагу, али то нису исте установе.
Сад је права фотографија! 🙂