Хашки ћорсокак
Јуче по подне Београдом се ширила вест да је лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ оболео од рака дебелог црева и да ће због тога вероватно бити пребачен у неку од хашких болница како би га оперисали. Истовремено у Хашком трибуналу одржавала се Пленарна седница свих судија, те је због ње јучерашње поподневно суђење Радовану Караџићу скраћено. Како је шест година дуго суђење Војиславу Шешељу запало у процесни и материјални ћорсокак из кога, по мишљењу правних стручњака, нема више ни правног ни правичног излаза, говоркало се да би ове две вести могле бити једна са другом повезане.
Све је могуће данас када ни председник Хашког трибунала Теодор Мерон не зна како, кад и на који начин ће се окончати суђење Војиславу Шешељу. Подносећи пре неки дан редовни полугодишњи извештај о завршној фази у раду трибунала пред Саветом безбедности УН, он је рекао да ће Радовану Караџићу првостепена пресуда бити изречена у октобру следеће године, Горану Хаџићу месец дана касније, Ратку Младићу средином 2016, али да се ето, за Шешеља још не зна. Као да је овај оптуженик дошао у Хаг пре шест месеци, а не пре 11 година, тужилаштво тражи да се суђење Шешељу заврши у „разумном року” тако што ће се нови судија који је дошао уместо изузетог данског судије Фредерика Хархофа, за неколико месеци „упознати” са 18 хиљада страница транскрипта, стотинама хиљада страница доказног материјала, и прегледати око три стотине снимака статусних конференција. Да ли је то разумно?
Судија Хархоф је коначно изузет на захтев Шешеља, јер је обелодањена његова кореспонденција са пријатељима, у којој критикује праксу Теодора Мерона да притиском на судска већа извојева ослобађајуће пресуде за хрватске и српске генерале.
Пре Шешеља изузеће овог судије тражило је и тужилаштво Хашког трибунала, јер је као активиста данског Хелсиншког комитета испитивао једног сведока оптужбе против Шешеља, па су сматрали да не може да буде судија у истом случају. Поменути сведок, Исак Гаши сведочио је у случајевима Душку Тадићу, Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, али је у судници тврдио да је Хархоф у време када је био активиста Хелсиншког комитета и истовремено сарадник тужилаштва, кривотворио његов исказ.
Да Слободан Милошевић није умро 2006. у затвору, „суђење столећа” које је после четири године било тек на половини, вероватно би само по својој дужини, оправдало своје име.
Највише функционере у Хашком суду пред затварање брине како да се пристојним отпремнинама одуже стотинама „лојалних” службеника који су толике године радили у Хагу. Управо је та финансијска компонента провејавала у извештајима Мерона и Брамерца, које су поднели пре неки дан у Њујорку. Правда је, ваљда, да се сви они добро награде.
Neće sud, al hoće Bog! Nije džabe u Srbiji himna “Bože pravde”. Zaslužio je od Boga kaznu u obliku grozne bolesti koja je gora od bilo kakve osude i presude. Mnogo je majki zakukalo i suze prolilo zbog četničkih zločina!
Шта год неко мислио о Шешељу, његово држање, одлучност и неуморност у раду су за дивљење. У Хагу сањају тај сценарио у којем би преминуо. Јасно је да не желе да га пусте и јасно је да му држава неће помоћи. Најгоре је што народ посматра и ћути, “леп” је то пример за мене као студента, шта се у Србији деси са човеком који брани личне ставове и истину о својој земљи.