Хашка криза

Пише: Чедомир Антић

Војислав Шешељ је феномен. Изашао је из затворске болнице болестан и отпуштен из притвора због тежине болести… После само пет мјесеци оздравио је на свјежем београдском ваздуху.

Тако је постао први Србин који се из развијеног европског иностранства вратио у земљу да се излијечи. Досад нам је то успијевало само кад је ријеч о стоматолошким захватима и то само зато што су јефтинији.

Хашки трибунал је превазишао себе. Главна тужитељка је Шешеља позвала без ваљане оптужнице и уз шаљиво обећање да га неће вратити. Овај се тужилац сада није жалио на пуштање, нема нове љекарске налазе, али зна да Шешељ не треба да ремети стабилност у региону.

Вучић и америчка веза

А шта је све Хаг угрозио током протеклих четврт вијека? Александар Вучић оплакује себе. Све је то велика завјера против његове владе. Али када амерички амбасадор сасвим културно, дипломатски спомене како Срби „шизофрено“ – једним оком гледају на Запад, а другим у Русију, премијер каже како је сагласан са њим. Сагласан у свему, осим у оном лијепом што је о српском премијеру рекао. Јер премијер је себи најстрожи судија…

Код нас кажу да кум није дугме… За Вучића и Николића Шешељ није џак, а наша влада није ДХЛ и вратиће га назад само по процедури… Наш премијер још тражи од САД и ЕУ, без којих овај и овакав неправедан и карикатуралан Хашки суд не би постојао, да „изађу из кутије“ и јасно кажу шта желе од Србије. Као да не зна да је још Милошевићу шеф америчке дипломатије рекао да очекује од Београда да увијек извршава све што траже.

У овој земљи постоје и веће светиње од владе Александра Вучића. Не мислим да су Шешеља пустили, а потом позвали назад у хашки притвор зато што им смета Николићев говор у коме НАТО бомбардовање назива „агресијом“, док Вучић ћутке изиграва бабицу албанске државе на Косову.

Хашки трибунал се досад представио као једно истрошено оруђе америчког, британског и њемачког империјализма које више није способно да обавља ни свој ранији посао. Творце политике у Вашингтону данас није много брига шта ће се дешавати у земљи чију су читаву политичку елиту поткупили или преварили током протеклих четврт вијека.

ЕУ заједница њемачких сателита

Кажу да ће, ако не наставимо да се понижавамо, бити угрожен „наш пут ка Европској унији“? Данас ЕУ није оно што је била 2005. године. Она је у кризи, олаки пријем Хрватске показао је да ЕУ полако постаје заједница њемачких сателита… Нама је данас потребно мјесто у европском економском простору, а не чланство у унији чија. ће цијена бити да истрпимо све идентитетске фрустрације хрватске политичке елите.

Те фрустрације су на дјелу. Да, у Србији постоји СРС. Она је ванпарлемантарна. Сви изгреди њених вођа гоњени су од стране државе, по закону. Палили су заставе, вркјеђали стране државнике…

А како се осјећамо ми Срби када изабрани предсједници сусједних држава у истом маниру нападају нашу државу, вјеру и народ? Званичницима у Загребу нико није ваљао… За Хрвате је и Латинка Перовић, када је била на власти, била српска националисткиња. Спомињу Шешеља? А шта је са Главашем, маргиналцем који је за разлику од Шешеља лично убијао људе, а сада има посланички клуб у сабору?

Усташким покличима никад краја

Довољно је да Вучићев министар за патетику и аутоблам Вулин спомене српске прогнанике из Хрватске и усташку природу каријере генерала Готовине, па да министар оних који су прогнали четврт милиона Срба (а када „добију помоћ од државе у великом броју сјетно и без слуха запјевају ону о месарима из Градишке Старе и дивним хуманистима и освједоченим антифашистима-кољачима Јури и Бобану), нервозно поручи на свом матерњем језику: „Иди, бре, лијечи се…“

Из Хрватске непрекидно говоре о условима које Србија треба да испуни… Да им вратимо културна добра која смо склонили у вријеме рата. Па 90 одсто тога су блага наших цркава чије су зграде спаљене. Желе да их чувају у Загребу. Можда као ћирилићне књиге из библиотека које су 1991. спалили. Јунаци који су прегазили Крајину, уз подршку НАТО-а, желе дакле и ратни плијен… Говоре о несталима, а међу несталима је двоструко више Срба него Хрвата, мада су чинили тек шестину укупног становништва Хрватске. Захтијевају суђења за ратне злочине, а донијели су закон да не поступају по оптужницама наших судова, који су досад у 90 одсто осуђивали Србе…

Сарадња Србије са трибуналом у Хагу је завршена. Предали смо 42 оптужена. Међу њима предсједнике наших република, влада и генерале од којих су неки истински народни јунаци. За то вријеме они нису осудили нити једног Хрвата или Бошњака за злочине над Србима, Хашки суд увриједио је све жртве тиме што није судио злочинцима над српским народом.

Тиме је трајно аболирао истинске српске злочинце и угрозио мир и демократију у Србији. Какву поруку ће наша држава послати будућим поколењима ако Шешеља врати том неправедном, нечасном, нестручном, исквареном и шовинистичком суду?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: