Заступници Србије оцијенили су да је хрватска тужба против власти у Београду због наводног геноцида, „очигледно лажна и једнострана“.
,,Туђман је сам желео и изазвао тај страшни рат како би установио независну Хрватску коју је очајнички желео, рекао је Вејн Џордаш у Хагу.
У наставку расправе пред Међународним судом правде у Хагу, српски заступник Вејн Џордаш назначио је да је Хрватска понудила „карикатуралну причу о распаду Југославије и генези насиља која почиње са зликовцем, као у филмовима о Џејмсу Бонду, у лику (предсједника Србије Слободана) Милошевића који, окружен сарадницима распирује ватру екстремног српског национализма са ужасним геноцидним последицама“, преносе агенције.
Правни тим Србије је затражио од Међународног суда правде да утврди да је Хрватска током операције Олуја, у љето 1995, починила геноцид над Србима из Книнске крајине.
,,Проблем је, међутим, што је Хрватска из те приче уклонила сваки траг Туђмановог отровног режима… Нећете чути ништа осим заглушујуће тишине о Туђмановој изричитој подршци фашистичкој НДХ или о његовим разматрањима геноцидних промјена смишљених да донесу ‘хармонију у националну структуру'“, подвукао је Џордаш.
Према његовом тумачењу, Хрватска тражи од највишег суда УН да „занемари да су Туђман и његов режим ескалирали насиље, подстакли пламенове етничке мржње и охрабриле хрватске снаге да прогоне српске цивиле“. Туђман би, да је поживео, био оптужен за ратне злочине, рекао је Џордаш, позивајући се на изјаву некадашњег замјеника главног тужиоца Хашког трибунала Грејема Блуита.
Као доказ за то, Џордаш је цитирао изјаву бившег министра унутрашњих послова Хрватске Јосипа Бољковца, да су „1991. били нападнути Срби и Југославија, не Хрватска“ и да је „Туђман желио рат по сваку цијену“.
На суђењу ратном градоначелнику Осијека Бранимиру Главашу, оптуженом за злочине на Србима, Бољковац је, према правном тиму Србије, 2009. рекао и да „рат није био нужност него намјера“, те да су „према Туђановом концепту, Срби морали да нестану из Крајине“.
Ту Туђманову изјаву, изречену на састанку са војним командантима на Брионима 31. јула 1995, Србија је више пута током расправе означила као кључни доказ за своју контратужбу да су хрватске власти и снаге починиле геноцид над крајишким Србима током операције „Олуја“, 4. и 5. августа 1995. По Србији, Туђманове речи су потврда да је он имао „геноцидну намјеру“ да српско становништво Книнске Крајине дјелимично уништи.
Вилијам Шабас је данас подвукао у име Србије да је управо у препису састанка на Брионима, који је сам Туђман снимао, разлика између хрватске тужбе и српске контратужбе.
„Контратужба је изложила снажне и убедљиве доказе да је напад на крајишке Србе био смишљен на највишим нивоу хрватске државе; да је био израз личне политике предсједника Туђмана да елиминише Србе из Крајине и насели цио регион Хрватима; да је та намјера израз његовог расистичког погледа на Србе и друге“, нагласио је Шабас.
С друге стране, Хрватска се, зато што нема тако снажан и директан доказни материјал, ослања на обједињавање „релативно малих и изолованих инцидената“ из којих настоји да индиректно изведе „геноцидну намјеру“ српских власти и снага.
У преподневном дјелу данашње расправе, заступник Џордаш је доказивао и да, насупрот тврдњама Хрватске, ни у једној пресуди Хашког трибунала српским политичким, војним или полицијским званичницима није било утврђено да су имали намјеру или покушали да униште Хрвате као етничку групу.
Подсетио је да је Трибунал у пресуди бившем лидеру Републике Српске Крајине Милану Мартићу утврдио постојање удруженог злочиначког подухвата, у којем је учествовао и предсједник Србије Милошевић, али чији циљ није био, како су тврдили хрватски представници, да се „уништи хрватско становништво убиствима и уклањањем“ са територије предвиђене да уђе у нову српску државу.
,,Потпуно супротно, утврђено је постојање удруженог злочиначког подухвата ради депортације и присилног премјештања Хрвата, али не и њиховог уништења“, подвукао је Џордаш.
Подсјетио је и да су и Јовица Станишић и Франко Симатовић, који су пресудом Мартићу означени као кључни учесници у том злочиначком подухвату, били ослобођени кривице за злочине у Хрватској на крају суђења пред Трибуналом.
Џордаш је одбацио и тврдњу Хрватске да током рата није било борби, већ само напада на ненаоружане цивиле и невине жртве. Доказе о „добро наоружаној и мотивисаној хрватској војсци“, изведене у процесима пред Трибуналом, назвао је „кристално јасним“.
И хрватски историчар Давор Маја, према Џордашовим ријечима, установио је, на пример, да је у Вуковару у јесен 1991. било 5.000 хрватских бораца; да је убијено 1.200 војника ЈНА и 879 Хрвата, те да су хрватске снаге уништиле 300 до 500 оклопних возила, 200 тенкова и до 25 авиона.
Коментаришући хрватску тврдњу о 12.500 убијених Хрвата током сукоба у тој држави, заступник Србије је примијетио да је хрватска делегација пропустила да назначи да је велики број жртава пао у борбама.
Џордаш је цитирао хрватског демографа Живића, који тврди да је убијено 8.147 војника и око 4.500 цивила.
„Све је то, без дилеме, трагично и ужасно. То се догађа када неодговорни егоманијаци воде земљу, користе и злоупотребљавају своје становништво искључиво за величање сопствене личности, у покушају да оставе траг у историји… Али, то није геноцид.“
Чињенице се не уклапају, ни закони се не уклапају. Нико, чак ни Хрватска, стварно не вјерује у то“, закључио је Џордаш.
Србија ће у поподневном дијелу расправе указати на доказе у прилог својој контратужби и изложити завршне аргументе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
