Hag finansirali iz crnih kanala: Za presude Srbima uzeli tri milijarde dolara

Sudije, tužioci, istražitelji, savetnici, prevodioci, analitičari, sekretari… – haška administracija koštala je građane sveta dve i po milijardi dolara! Brojala je 1.238 zaposlenih iz 84 zemlje. Toliko novca su, prema zvaničnim izveštajima, izdvojile Ujedinjene nacije. Bilo je, međutim, i obilja donacija u novcu i raznim drugim vrstama pomoći.

Tako je u početku ogromna sredstva izdvajala Saudijska Arabija, koja je s tim prestala kada su počele da se podižu optužnice protiv muslimana. Među donatorima su, zvanično, bili i SAD, Kanada, Italija, Holandija, Malezija, Pakistan…

Donatori su bili i razne organizacije i institucije, kao što su Fondacija “Rokfeler”, Otvoreno društvo Džordža Soroša, Univerzitet Utreht, Fondacija “Mekartur”…

Ali ni to nije sve, dosta novca “otišlo” je, kroz “crne kanale” – na korupciju. Tako je nedavno izašlo na videlo da je glavni haški tužilac Luis Morena Okampo, koji je bio na funkciji pre Serža Bramerca – bio podmićen. Okampo je priznao da je njegova porodica prikrivala novac kroz različite firme sa adresom na određeno poštansko sanduče.

A da li se isplatio uloženi novac? Stručnjaci kažu da nije, jer Tribunal nije ispunio nijedan od svojih zadataka. S obzirom na to da je od 161 osobe, koliko ih je optuženo u Hagu, osuđeno najviše Srba – njih 67, na 1.125 godina robije – moglo bi se reći da je preko tri milijarde dolara uloženo da bi se presudilo Srbima.

Za haške sudije i tužioce, koji su bili uglavnom prosečni pravnici i bez ozbiljnih karijera u matičnim državama, deljenje haške pravde bila je prilika za basnoslovnu zaradu i brzo punjenje džepova. Iako su oni primanja vešto skrivali, zna se da su, zvanično, najveću platu imali predsednik suda i glavni tužilac, a posle njih sudije u većima.

Sudija Alfons Ori je 2008. godine priznao da zarađuje 233.000 dolara godišnje, ili skoro 20.000 dolara mesečno. A u jednom momentu se spekulisalo o tome da Serž Bramerc prima mesečno – 40.000 evra.

On je nedavno za nemačke medije rekao da njega niko nije pokušao da podmiti.

– Svake godine moram da UN podnesem račun o svojoj finansijskoj situaciji, uključujući kredite i investicije – naveo je Bramerc.

A na pitanje da li je neko pokušao da manipuliše njime, rekao je:

– Što se tiče manipulacija, to je već pitanje definicije. Često sam se sretao sa predstavnicima vlada Srbije, Hrvatske i Bosne. Pogledi koji tamo vladaju ne poklapaju se sa onim što stoji u našim aktima.

Pomoćnik haškog sudije priznao: Nije bilo dokaza za genocid u Srebrenici 

A kada je reč o “nižoj” administraciji u Hagu, plata simultanog prevodioca najviše kategorije, na primer, bila je blizu devet hiljada dolara mesečno. Ostali su, uglavnom, plaćani po satu, i to vrlo visokim sumama.

Naši advokati koji su branili optužene Srbe u Tribunalu nemaju saznanja o korupciji, ali kažu da onaj ko javno daje novac i donacije ima presudan uticaj na suđenje.

– U Haškom tribunalu je bilo mnogo političkih uticaja, a oni su pogubniji od korupcije. Zna se ko je to kontrolisao – kaže advokat Branislav Tapušković. On smatra da je milijarde dolara koje su utrošene na rad Tribunala trebalo dati za obnovu područja razrušenih u ratu.

Advokat Miodrag Stojanović, koji je, kaže, za 14 godina bio branilac u tri predmeta i promenio dosta tužilaca i tri sudska veća, ističe da nema indicija da je neko korumpiran.

– Smatram, međutim, da nije trebalo da sude onako kako su sudili. Moj subjektivni osećaj je da su imali naloge kako će raditi. Ne znam čime je to bilo uslovljeno – kaže Stojanović, za “Novosti”.

A advokat Toma Fila rekao je da Ujedinjene nacije za Tribunal nisu dale – ništa.

– UN nisu izdvojile ni žute banke za taj tribunal. To je plaćala Amerika od početka, direktno – naveo je Fila, za Sputnjik. – Amerika je plaćala sud tako što je otvorila poseban račun u UN, sa koga se sud plaća i stvara se fikcija da to finansiraju UN.

Dakle, kaže Fila, što se tiče deljenja pravde i finansiranja, sve je Amerika orkestrirala, jer je Tribunal američko čedo i oni su ga i plaćali.

Bacanje para se nastavlja

Zatvaranje suda ne znači i kraj trošenja novca. Sud će preostale zadatke obavljati preko takozvanog Mehanizma suda koji će biti u istoj zgradi u Hagu. Teodor Meron će ostati predsednik, a sudije će raditi po pozivu. Sudije neće, kao do sada, biti stalno zaposlene, već će biti formiran spisak na kome će se naći i nove sudije i oni koji su do sada radili. Plaćaće ih, kao i do sada, Ujedinjene nacije ili Amerika.

Izvor: Novosti (Ljiljana Begenišić)