Guskova: Andrićgrad – grad nauke, kulture i istorije

28. juna, za Vidovdan, u BiH u Republici Srpskoj poznati filmski reditelj Emir Kusturica je otkrio novi grad, koji je on isplanirao i sagradio. Ovog puta je to zidani grad (Drvengrad već postoji). To je srednjovekovni grad-muzej, koji zapljuskuju vode Drine.

Grad nosi ime velikog pisca Iva Andrića, nobelovca, koji je mnogo pisao o istoriji u ovom kraju. Finansirao je izgradnju sam reditelj, pomagala je Republika Srpska, u manjoj meri i drugi donatori. Izgradnja grada-muzeja je koštala 15 miliona evra.

Grad zauzima 17 hiljada kvadratnih metara, ali se stiče utisak da se nalaziš u srednjovekovnom, a ne u novom gradu. U njemu ima jedna glavna ulica i tri paralelne male, dva trga, dva spomenika Ivu Andriću i Njegošu. Kruniše ansambl lepa crkva. Osim toga, u gradu se nalaze pozorište, bioskop, naučni institut, hoteli, karavan-seraj, muzej, brojni mali restorani, kafane i poslastičarnice (na Balkanu bez toga ne može!).

Bela crkva, posvećena svetom knezu Lazaru i srpskim mučenicima, manja je kopija hrama Vaznesenja Gospodnja kosovskog manastira Visoki Dečani, zato je ona dobila naziv Višegradski Dečani. Pre godinu dana s blagoslovom Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i Patrijarha Srpskog Irineja hramu je predata ikona Bogorodice Port-Arturske, koja je naslikana od priloga običnih ljudi Rusije u gradu Krasnodar. Na ikoni piše: U znak sećanja na podvig ruskih dobrovoljaca, koji su branili pravoslavni svet na Balkanu.

Prilikom svečanog otkrivanja grada Emir Kusturica, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Srbije Aleksandar Vučić presekli su simboličnu crvenu lentu. Emir Kusturica je u svom govoru rekao da je ostvaren njegov davnašnji san: grad je postao glavno njegovo životno delo. Mada je arhitektura grada odraz uticaja različitih kultura na ovaj region, ipak se u njoj najviše ispoljavaju ideje i predstave samog autora. Mora da se prizna da je to sve uspelo. Reditelj smatra da grad mora da postane simbol mira, izraz želje dobrosusedskih odnosa sa svim narodima BiH i inače Balkana.

Predsednik Ruske Dume Sergej Nariškin i ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu su u svojoj poslanici čestitali Kusturici na tom poduhvatu, izrazivši nadu da će to doprineti učvršćivanju istorijske svesti stanovnika BiH.

Otkrivanje grada je upriličeno jubileju, koji se obeležava u čitavom svetu – 100. godišnjici početka Prvog svetskog rata. Svečanosti su bile nastavljenje uličnom predstavom, koju je režirao Kusturica, pod nazivom «Ustali angeli» – o sarajevskom ubistvu naslednika Austro-Ugarskog prestola Franca Ferdinanda, mladobosancima i Gavrilu Principu. Praznik je završen na trgu Petra Petrovića Njegoša velikim vatrometom i nastupima ruskog vojnog hora Aleksandrov.

Važnu ulogu u naučnom životu Balkana će igrati naučni Institut Ivo Andrić. On ima nekoliko sala za konferencije, veliku biblioteku, radne kabinete. U njegovom istorijskom odelenju je već izašao prvi broj istorijskog časopisa Vekovi, šest brojeva Istorijskih svezaka.

Isti dan su u gradu počele važne naučne akcije, povezane s 100. godišnjicom početka Prvog svetskog rata. U vezi sa tom temom je Kusturica podvukao da je hitac Gavrila Principa počeo proces oslobođenja jugoslovenskih naroda od austro-ugarske okupacije. On je podsetio da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, rasistu i antisemita, ubio u svojoj zemlji, a ne u Beču ili nekoj od letnjih rezidencija u Austro-Ugarskoj. Na Institutu Ivo Andrić su održane promocije novih knjiga i dokumenata o Prvom svetskom ratu, konferencije Srpska književnost i Prvi svetski rat, kao i 100. godišnjica početka Prvog svetskog rata, koju je organizovao beogradski Institut uporednog prava.

Za simpozijum je bio štampan solidni tom članaka onih naučnika, koji su zatim učestvovali u radu konferencije. U diskusijama je učestvovalo više od 45 naučnika iz 9 zemalja. Razmatrana su pitanja uzroka rata, sarajevsko ubistvo, različiti aspekti uoči Prvog svetskog rata, kao i njegove posledice. Naučnici su isticali da je Balkan uvek bio objekat suparništva velesila. U tom suparništvu s Rusijom su učestvovali uglavnom Austro-Ugarska i Nemačka. Uoči Prvog svetskog rata, kako je pisao u to vreme ministar inostranih poslova Rusije Sazonov, jasno se vidit težnja centralnih monarhija da ekonomski i politički podrede Balkan, uprkos međunarodnim aktima i životnom interesu Rusije na Balkanu, kršeći legitimna prava mesnih naroda. Ubistvo u Sarajevu naslednika Austro-Ugarskog prestola od strane Srbina, austrijskog podanika, u Beču su protumačili kao političku zaveru Beograda, te je to postalo povod za početak krvavog i surovog svetskog rata.

Dakle, novi grad Andrićgrad počeo je da živi svoj život – naučni, kulturni, turistički. Na njegovim ulicama već ima mnogo turista iz različitih zemalja. On će zuvek ostati kulturni spomenik, mesto važnih događaja iz sfere nauke i umetnosti. Sveti Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Ordenom svetog kralja Milutina osnivača neobičnog grada Emira Kusturicu i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

dr Jelena Guskova,