• Издвојено
• Поглед

Гујон: Одушевљавају ме Ловћен и Његош

1 min read

7 година ‎ Слобода

Арно Гујон је освједочени пријатељ српског народа. Свјесно је изабрао да буде на страни Срба са Космета, када је већина била против њих.

Арно Гујон

Арно Гујон је освједочени пријатељ српског народа. Свјесно је изабрао да буде на страни Срба са Космета, када је већина била против њих. Вјеровао је Арно казивањима свога оца, који му је често приповиједао о дугој историји француско-српског пријатељства. То га је и мотивисало да, прије четрнаест година, дође у ове крајеве, са искреном жељом да суштински упозна наш народ и нашу земљу. Данас, Арно је један од најпознатијих Француза на овим просторима, човјек који је оставио неизбрисив траг у нашем народу као највећи добротвор у времену када нам је било најтеже.

У разговору за “Слободу” дао је осврт на стање на Косову и Метохији, Србији, Црној Гори, Француској.

Добро је упознат са ситуацијом на овим просторима. Истиче да су Србима на Космету и даље угрожена елементарна људска права, те и да се налазе у неиздрживо тешком положају.

“Сиромаштво је велико, незапосленост изузетно висока. У многим мјестима, поготово у Метохији – попут Ђаковице и Дечана, Срби немају слободу кретања или говора. У неким мјестима је опасно говорити српски. Мада, истини за вољу, безбједносна ситуација је сада боља него раније и можете, рецимо, да шетате Приштином говорећи на српском. То се раније није смјело. Нажалост, има и даље напада на људе, поготово на повратнике. Видјели смо током јануара, више пута су им неки људи запалили амбаре, сијено… И треба да будемо свјесни да је, нажалост, на Косову све могуће, и да једна варница може поново да покрене талас насиља. Иако понекад имате осјећај да је све мирно, ипак ништа није једноставно, и једна варница може да направи велики проблем за све”.

Удружење “Солидарност за Косово”, чији је оснивач и предсједник, до сада је српском народу упутило више од четрдесет конвоја помоћи, чија вриједност прелази три и по милиона евра. Такође, у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, финансирали су пројекте у области пољопривреде, сточарства, школства и здравства, у које су уложили више од два милиона евра… Кад је Арно покренуо ову иницијативу имао је само 19, а његов брат 21 годину. Први циљ им је био да помогну дјеци, највећим жртвама погрома. Четрнаест година касније, мала студентска и аматерска организација претворила се у једну велику, озбиљну и професионалну хуманитарну организацију.

“На почетку сам објашњавао зашто то радим, куда идем; објашњавао сам да осјећам велику блискост са Србима због историјских веза између Француза и Срба, као и због тога што је учињена велика неправда Србији и Србима током НАТО бомбардовања… па, и након тога, 2004. године, кад су избили антисрпски погроми на цијелом Косову и Метохији, током којих је запаљено укупно 150 цркава и манастира, протјерано преко 200. 000 људи са својих вјековних огњишта. Кажем им да желим да покажем своју солидарност са тим народом, не само ријечима, већ и дјелима. Они су разумјели, видјели су послије шта смо урадили, честитали су ми, и сада ме подржавају. Многи моји пријатељи из дјетињства су, чак, постали донатори организације”.

За разлику од прије двије деценије када је овај регион био у центру интересовања Европе, данас то, ипак, није случај. Арно мисли да Французи углавном нису свјесни онога што се дешава на Косову и Метохији, зато што та тема више није актуелна у француским медијима.

“Ми се трудимо да допремо до њих тако што издајемо један часопис на свака три мјесеца, и дајемо интервјуе, пишемо извјештаје за француске медије. Није лак посао, али је важан. Јер је важно да људи у Француској знају како живе Срби у енклавама почетком 21. вијека на Косову, у центру Европе. То је недопустиво. Ми можемо да утичемо на њихов положај, не на један геополитички начин, него на један једноставан начин, тако што ћемо реновирати школе за дјецу, изградити фарме за пољопривреднике и помоћи црквама и манастирима, који су међу најљепшим и најстаријим у Европи.

Преко 12. 000 донација је за сада стигло из Француске. Арно каже да помоћ није мала, али да су потребе и даље велике. Често је и у Црној Гори. Већ седам година организује љетовања за дјецу са Косова. Посебно мјесто за њега је Ловћен.
“Увијек сам одушевљен, јер сам видео како људи дочекују српску дјецу са Косова. Били смо прве, 2012. године, у Херцег Новом, послије тога у Чању и у Тивту. Људи су одушевљени, купују им сладолед, воће. Лијепо је видјети да саосјећају са њима. Што се тиче саме ситуације у држави, морам да признам да је не познајем потпуно, иако знам да је, нажалост, подијељеност велика, и надам се да ће се то кад-тад ријешити за добробит ове дивне земље. Био сам одушевљен кад сам имао прилику да идем на Ловћен, тамо гдје је сахрањен Његош, за кога сам чуо и прије него што сам почео да учим српски језик.

Арно сада живи у Београду са женом и кћерком. Лако се навикао на живот у Србији, и каже да никад не пропусти прилику да истакне дубоке везе два народа, француског и српског. Такође, рекао нам је да су и сличности и разлике између два народа – велике.

“Срби су ипак, за разлику од Француза, приврженији својој култури, историји и вјери, православљу. Мислим да је то такође разлог зашто су Срби толерантни: то је зато што знају ко су, одакле су, и на тај начин могу лако да се отворе према другима и да се интересују за њих и њихово поријекло. Мислим да је тај здрав патриотизам на неки начин израженији у Србији него у Француској и да је то позитивно”.

Што се, пак, политике тиче, каже да су у Француској веома актуелне социјалне теме, пошто је предсједник Макрон покренуо лавину нових реформи, што је изазвало демонстрације широм Француске, док су у Србији и даље актуелне теме националне природе: Косово и Метохија и европске интеграције.

На крају нам је поручио да ће са несмањеним ентузијазмом наставити са хуманитарним радом и прикупљањем донација. Каже да је свјестан да и поред свих напора које улаже није успио да промијени свијет, али је свјестан и да га је, свакако, учинио бар мало бољим.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: